Školski glasnik

Бр. 17.

своју децу, кад доврше средње школе, да продуже науке на јапанскпм свеучплиштпма и спецпјалним школама. Већииа данашњих револуционара образовало се у Јапану. Нарочпти значај .по образован.е имао је указ од 1903. год. Уређењем свеучнлшдта у Пекингу 1901. год. Кина се приближила европској цивилизацпји и пауцн. На свеучилпште ступају ђаци који сврше средњу школу и нарочите специјалне школе. За нарочите иредмете иостоје у Киип нарочнте школе. Тако у Тјан-Цзину, Нанкингу, Шангају п неким другим градовима постоје војне школе,. у којима су предавачи већнном странцн. У Пекингу постоји внша војна школа, тамо има и посебна школа за арпстократску децу. Нарочитоје запимљива иолицпјска школа у Пекннгу. У њој иије учење само теоријско пего и практично: месечно трећина ученика врши полицијску дужиост у граду, по одмени сваких 10 дана. Та школа има пет разреда, у млађем разреду течај траје по четпрп месеца, а у два старпја по осам месеци, две последње годнне трају течајеви ио три године, у последњем течају учн се и" ватрогаена служба. Полицнјске школе спремпле су већ око 3000 људи. За спрему учитеља на осповним школама има у свакој провпнцпји педагошка школа. За дипломате п особе које знају стране језике постојп у Пекингу школа за стране језике. Осим математике, механике и природонпса, у њој се иредаје нет језика: рускн, енглески, немачки, францускн п јапанскп. Предавачп су Европљани, Американцп п Јананцп. Год. 1899. отворена је у Пекпнгу руска школа за спремање Кпне.за-тумача којн су потребни у служби на Манџурској железној прузи. 1902. год. основана је у Чнфу поморска школа. Странци, нарочпто Французп и Немцп отворили су читав низ разних школа већпном у приморскпм градовнма. У Пекпнгу су од тпх школа најбоље оне, амернчких методиста, које упоредо са енглеским језпком упозиају Кнпезе с начелпма својег вероучења, затим француска јуридичка школа, која даје слушаоцима иравничко образовање, но у нсто време настоји да створп од њнх добре католике. У осиовним школама већином се шири еиглески н јапански језик. Колико се сада у Кини развија жудња за просветом, впди се и нз тога што се сад у ПТангхају издају 70 разннх листова. „Школа и Жизнћ".

Народна прошта. Обучавање одраслих у Француској. Главнп ппсиектор народног образовања Едвард Петн у својем пзвештају мпнпстру иросвете за год. 1910—1911. саопштава ове нодатке: Течајева за одрасле било је свега 51.925 (пронше год. 50.997) и то за девојке 20.273. Посетпло је течајеве свега 620.000 младића, а у Француској има на 4 милијуна младића којпма бн требало да допуне своје образовање. На реду бн било да се изнесе питање о обвезпом обучавању те омладине: место тога што би завршнли своје учење 13. годином, омладнна оба пола треба обвезно да продужп обуку у тим критичкпм годинама до своје зрелостп. Обвеза није у прнроди Француза, како то иоказује и нракса у обвези у основној школп, али живот треба енергичних мера. Комисија у којој су чланови нарламента, ирофесори уннверзнтета, представннцп трговпне и заната, позвана је да изради план о образовању после свршене школе. Концентрација рада на народној просвећености. Удружење за шпрење народног образовања у Немачкој, обратнло се на варошка већа већнх п средњпх иемачких варошн с предлогом, да се концентршие нрпватан рад на народној иросвећеностп. За разлог наводн, што међу посебним удружењима која раде на ширењу нросвећености, нема никакве везе, са чега те установе често конкуришу међу собом; снага п средства пм се разбнјају а успех спада на половпну. Да се то пзбегие удружење предлаже, да се установи пзвестан однос међу тим оргаиизацијама, колико то буде могуће п потребно. Да се изради план за такав споразуман рад удружен>е пзноси иредлоге: да се иозову поједини лектори, удесе јавнп концерти, веће месне књижнице, да се набаве заједннча учпла, слпке за скиоптпкон (светозор) п други апарати. Удружење позива варошка већа да се изјасне о тим предлозима путем свог представннштва пли посебиим одбором, а оно од своје стране даће савет и помоћ, а обећава да Пе послатп и лектора који би изнео нацрт општег правца у томе раду.

: Иупујте српсне шћолсив жигнце. ;