Školski glasnik

)-

Бр. 17.

2.) Пренашање основних задаћа н већн бројнн нпз. а. У редовима: 28 : 7, 260 : 7, 2800 : 7, 28000 : 7, 280000 : 7. б. Наизмјепце: 720 : 8, 63 : 9, 4800 : 6, 28000 : 4. 3.) Дијељење: а са 10, 100 и 1000. б са 20, 30, до 90. 4.) Дпјељење стотнпа п десетица са.основним бројевима без остатка. Н. пр. '/, од 840, 1610, 2450. 5.) Алгебрајички задаци. Помножи једап број 6 пута, онда добпјеш 8400: ко.јп је то број ? II. М е т о д с к и п о с т у п а к. 1.) 1400 ијш 14 стотпна: 7 = 200. 5600 плн 56 с: 7 = 800. Овдје се четвероцифрапн бројеви претворе у стотине н тпме се лакше уоче основне задаће. Крај сваке задаће са стотина треба метнутп одговарајућу задаћу са хиљада. 2.) Пренашање основнпх задаћа у већи бројни низ иружа згодну прилпку за понављање основнпх задаћа и један у један десетица. 3.) а. Дијељење са 10, 100 и 100 ноновп се. Днјељење са 100 покаже се па основу дијељења са 10. 3400 : 100! 3400 : 10 = 340: 340 : 10 = 34. Коликоје 3400:100? 3450:100! 3450:100 = 34, остатак 50. Број са 100 дпјели сс кад се једннпце н десетице одрежу. Дијељење са 1000 вршп се исто тако као и са 100. 6. Дпјељење са 20, 30 до 90 треба се држати садржавања. Колико је мјесецп 360 дапа'? Толико пута 1 мјесец, којшко се 30 садржп у 360, = 12 мјесеца. 4.) Дијељење стотина н десетица са основним бројевпма без остатка вршп се овако: V 7 од 840! у 7 од 700 = 100, од 140 = 20: у т од 840 = 120. Послије сасвим кратко: у 7 од 840 = 100 -ј- 20 = 123. Ове вјежбе могу се употребнтн и код задаће под бројем 1.; оне се могу према приликама н доцније вјежбати. Баш код дијељења мора се имати иа уму, да се нп на једном степену учења не могу све вјежбе нредузетп. Б. Рачунање разломцима. 1.) 1 к - ;у,- к е/ 4 к, у 4 к, у 5 к, % к, */б Ук) ћ"! 7 /' 10 К).

Стр. 331.

2.) Колика је половнца од 2? од 3 / б ? од 8? од 8 Д 0 ? 3.) Колико је трећи дпо од 9? од 9 / 10 ? °Д 6 /в? 4.) Колико је 12-оструко од 2 / 3 , 3 Д, 2 / в ? 5.) 3 X 1 ; = 3 X 1 + 3 х. у 5 = 3 8 |: 6.) 7 X 1 Ув (3 У12Ј 5 3 / 100 , 7 / ](Ј0 ). б. Пшмено рачунање. Дијељење зове се и дивизија. 1 Број, који се дијелп зове се днјел>еник (делимак) или дивиденд; број са којпм се днјели зове се дијелило (делитељ) или дивизор, а онај број кога дијељењем добнјемо зове се количник илп квоцијент. 1.) Најприје се нонови дијељење са једноцифреиим дивизором н онда се дјеца унознају са краћим дијељењем. х.е.д.ј. а. 15048 : 6 = 2508 б. 15048 = 6. 12 2508 "30 с. 30 4 д48 ј48 а. Најприје треба утврдити колико ће мјеста бити у Квоцијенту. 15 х.: 6 даје хнљаде, да1гле биће 4 мјеста. 15 х.: 6 = 2 х; 6 X 2 х = 12 х, остаје 3 хнљаде; 3 х = 30 с., 30: 6 = 5 с.; 6 X 5 с = 30 с. Не остаје нпшта, Сад дијелпмо десетице п напишемо их доље. 4 д.: 6 = 0 д. 4 д. = 40 ј. н додамо нз днвпденда онпх 8 ј.; 48 ј.: 6 = 8 ј.; 6 X 8 ,ј = 48ј. Не остаје нншта. Како се зове онај број којн смо дијелили? Како се зове онај број са којнм смо дијелили? Како се зове оно што смо дијељењем добили? б. Задатак показан под б може се узетн онда, кад су дјеца добро разумела н увјежбала дпјељење као под а да знаду и краћп иут до резултата. Код писменог рачунања такођер треба разликоватп дпјељење од мјсреп.а. Код задатка, којп пзмењују облик дпјељења каже се н. пр. 36 подијељено са (кроз) 4, а код садржавања каже се: 4 у 36 садржи се. Овђе треба дјецу научнти да се знак за дијељење (:) чита „кроз" „у" или „подпјељено".

1 Истина у оеновној школи не би требало дјецу учити техничке израве, али то би се могло према приликама, да је д-јеци лакше у средњој школи.

ШКОЛСКП ГЛАСНИК