Školski glasnik

Бр. 14.

бићеш жив!" А учитељ закона хтеде да се онравда, те рече Исусу: „ А ко је мој блпжњи?" Тада Исус, да би му то растумачио, изговори иричу о милостивоме Самарјанину. [Знате ли, децо, ко је то Самарјаннн?... Света земља, у којој живљаше Господ наш Исус Христос, делила се на три дела: Галилеју, Самарију и Јудеју. Човек пз Самарије дакле зове се Самарјанин. Људи из Галилеје и Јудеје, дакле Галилејци и Јудејци, страшно су мрзели Самарјане и нису хтели с њима ни да говоре. Галилејци из велике мржње према Самарјанима, када су ишли у Јерусалим, пису хтели да иду преко Самарије, него сује обилазили, ма да их то стајаше много времена]. Сврха. — Данас ћемо учити о љубави ирема ближњима нашим. I. Излагапе Неки Јудејац силажаше пз Јерусалима у Јерихон, На путу га нападоше разбојници н свукавши све с њега, ранише га, па отидоше оставивши га пола мртва. Истим путем силажаше и један јудејски свештеник, виде рањенога земљака својега, али не окрену ни главе своје на њега, него оде даље својнм путем. Мало затим, али прође туда п некакав јудејски левпт, па кад виде пострадалога, не сажали се на њега, него га такође обиђе. Мало време дуго не трајало, али пролажаше туда и некакав Самарјанин. Када опази пострадалога Јудејца, он, кога су Јудејци толико мрзели, сажали се на њега. И приступивши к њему, зави му ране и зали их уљем и вином; н посаднвши га на своје кљусе, однесе га у гостионицу и неговаше га. А када крене даље, извади четрдесет новчића, даде их крчмару н рече му: „Гледај га и ако што внше потроши, ја ћу ти платити, када се вратим". — Сада Исус запита законика: „Шта мислиш, који је од оне тројице био ближњи ономе, што су га ухватнли разбојници?" А онрече: „Онај, којп се смиловао на њега". А Исусмурече: „Иди н ти чини тако!" Ова је прича веома поучна. Законик је хтео да зна: „Ко је мој блпжњи?" Какав му је одговор дао Исус?... А сада ћемо тачније да разгледамо ову причу. II. Тумачење. 1. (IIIта нам заповеда друга највећа заповест Божја?) — Друга највећа заиовест Божја вели: „Љубп бљижњега својега као самога себе!" Далије онај свеш-

Стр. 255.

теник и онај левит јудејскп тако љубио блнжњега својега?... Они пролазе сасвим без срца према пострадаломе земљаку своме. Они су мислили: „Што бих ја мећао себи бригу за врат? Он ме се ништа не тиче!" Али, да је пострадали бпо какав богат човек? Да, они би тада већ узели бригу рањеникову на себе. Зашто?... Али помоћн некоме само ради новаца или ради друге какве користи, да ли је то права љубав? Није, тоје само привидна љубав. Али Самарјанин није био такав. Пре свега Самарјане су Јудеји мрзели, он није био ни земљак његов, као свештеник и левит. Па он ипак није ни један тренутак оклевао, а да му не помогне. Он је мислио у себи: „Када бих се ја у таквоме жалосноме положају налазио, о како бих се радовао, када би ми ко притекао у помоћ! Исто се тако и ја морам смиловати на сиротога брата мојега!" Самарјанннје учинио оно, што нам заповеда друга највећа заповест Божја. Друга нам највећа заповест Божја заповеда да љубимо ближње своје, као сами себе. (П. 176.) Не да их љубимо зато, што бисмо се отуда каквој користи надалп или само да се чинн, као да их љубпмо, него да их љубимо као самп себе. 2. (Ко је наш ближњи?) — Замислите само, децо, у каквом бедном положају беше онај путннк! Он дежаше сав исиребијан и без помоћи на земљи. Ко би могао, а да се не сажали на њега? Тај би морао да има срце од камена. II туда иролажаше један свештенпк. Па шта он чини? Стаде, виде рањеника и помисли у себи: „Шта ме брнга за тога странога човека? Ја га не иознајем! И сасвим мирно оде даље. — Одмах после тога стпже и левит, такође Јудејац, као и рањеник, и он исто тако виде рањенога. Алн ни он не осећа никаквога сажалења, него помисли у себи: „То је какав странац. Што бих се дуго задржавао! Још би разбојннцн и мене могли напасти. Пожурићу се, да бих што ире отишао одавде". — Најпосле стиже Самарјанин. Да ли је и он тако без срца? Не, он не испитива дуго, ко је тај човек ; него чим опази несрећника, он се одмах смилова на њега. Он га тако љубазно дигне са земље као дамује био најбољи пријатељ, а не Јудејац, који Самарјане толико мрзи. Како вам се, децо, донада овај поступак?... Он се и Спаситељу јако допао. Зато је он и рекао законнку: „Идн и чинн и ти тако!" Сваки је човек на свету

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК