Školski glasnik

Стр. 256.

наш ближњи. (П. 177.) Сви смо ми браћа и сестре. Ми не смемо прво да питамо, да лн је он богат или спромах, да ли је он православан или католик нли назарен, да лије он наш пријатељ или непријатељ. Ннкоме не смемо ускратити своје љубави, свакоме човеку требамо да отворимо своје срце. Наша љубав треба да је општа. Али, разуме се, да нам свн људи нису подједнако блнскн. Родитеље, браћу и сестре, родбниу мп морамо внше да љубимо, него другс људе, којп нам то ннсу. Ако треба помоћп пострадалпма, онда ћемо прво Србпну брату помоћи, а тек затим и другима, ако нам се може. 3. (Како ћемо љубитп ближње, као сами себе?) — Али каква је права љубав према ближњему? Погледајте на Самарјанпна! Чимје видео пострадалога, одмах му је и помогао. Он нпје дуго викао: „Јадни човече! У каквоме си бедноме полоЈкају!" него је одмах помогао уколико му се је помоћи могло. Он мује привезао ране, однео га је у гостионицу и још је уз то и сав трошак за издржавање му подмирио. Ближње ћемо тако љубиши као сами себе, ако им добра желимо, а где можемо и чинимо. (П. 178.) Одиста права се љубав познаје према делима љубави. Зато је св. Јован Богослов и рекао: „Дечице моја не љубимо се речју нн језиком него делом п истином!" (1. Јов. 3. 18.) Али стојте! Треба ли свакоме сиромаху помоћи?... У великој невољп мн му морамо помоћи, а у малој иевољи ми бисмо му требалп помоћи. 4. (Зашто треба да љубнмо све људе?) — а) (Пример Исуса Христа). Али зашто морамо ми све људе да љубимр?... Тако то Бог хоће. Исус нас је Христос својим примером пручпо да треба да љубимо све људе. Сви смо ми некада у највећој беди п невољп били. Наше су душе грехом смртно биле рањене. И с тога бисмо сви ми пропалн били. Тада је Исус Христос као милостиви Самарјаннн сишао с неба. Испуњен љубављу према нама он је залио наше ране небеским уљем — својом светом крвљу. Тако је велика његова љубав према нама синовима људским. Како је то лепо, када у св. Пнсму чптамо, да је Спаситељ ишао по земљи свуда помажући болнима п невољнима, праведннма и грешнима, само ако су се поправили! Бог све људе љуби! б) (Б о г з а п о в е д а д а с в е љ у д е љ у-

бимо.) — Зато нас само Бог учн, да и ми своје ближње љубимо. Његова, је пак реч довољна за нас хришћане. Љубн ближњега својега као самога себе! Он је свима нама љубав особито на срце ставио: „Нову вам заповест дајем, да љубите један другога". (Јов. 13. 14 .) Осим тога он говорп: „Ово је заповест моја да имате љубав међу собом, као што ја нмадох љубав к вама". (Јов. 15. п) ЗаШо треба да љубимо све људе, јер Бог све људе љуби и нсша то исто заповеда. (II. 179.) То је ирви и главни узрок, алп има и других узрока. (Наставиће се).

Срески зборови. Седница новосадског среског учит. збора, одржана је 2. октобра о. г. у Ст. Футогу. Присутни су били скоро сви чланови. Збор је отворио епарх. шк. референт Љ. Лотић. Поздравио лепим говором присутне соколећи их на истрајан рад у корист народпе просвете. Затнм је поздравио госте и гошће, а тако и прпсутне чланове црквене оиштине, апелујући на њихову родитељску и старешинску иомоћ учитељском тешком васпитачком послу. ' За Оверење записника изабранн су: Ст. Паланачки, М. Борђошки п Љубица Шашнна. Као новп чланови у овом збору пријавили се: Л. Љубојевић и Јов. Миладиновпћ из Нов. Сада, Бошко Ковачевпћ из Ст. Врбаса. Перовођа Ж. Стефановпћ прочитао је пзвештај о трогодишњем раду управног одбора. Одбору је изречена захвалност на изради извештаја. Усвојен је предлог епарх шк. референта Љ. Лотића да се у будуће појединп одељцп пз извештаја групишу и тако прикажу. Благајник Л. Вукотнћ прочитао је извештај о стању благај нице* по којем је било примање К 358-18 а издавање К 322-90, остатак од 35 К 28 фил. уложен .је у учитељскн новчани завод „Натошевић" у Нов. Саду. Збор је узео на знање извештај благајников и дао му опросницу и захвалност на труду, а тако и прегледачком одбору. Јованка Марковићка из Н. Сада, ирнказала је практпчан рад из земљописа. Милана Ружнћка из Н. Сада држала је предавање о писању и цртању.