Školski glasnik

Бр. 18.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 319.

бинама; патриотизам одговора ндеји о народу, итд. Улога сензибилитвта. — Нашло се филозофа којн су озлогласили сензибнлнтет. Стојичари* су хтели да из живота мудраца искључе осећања. Савршен човек је био, по њихову схватању, неосетљив, равнодушан према' смрти његових родитеља и пријатеља, према пропасти -домовине. Здрави разум осуђује ове заблуде. Човек је, заправо, тим савршенији штојевпше осетљив, под условом, међутим, да му сензибилитет буде управљан умом, да се не извргне у сентименталност, да не залута у претераностнма страсти. Задовољства која су резултат духовног сензибилитета, задовол^ства од наклоности, задовољства од уметности, од пауке, пе само што нису недостојна човека, него су можда оно што је у његовој природи најплеменитије. Сем што живот чине пријатним, нмају она п своју нарочиту вредност: као ум, н опа су сведоцп за достојанство наше прпроде. Још више, емоције сензибилитета имају дубок утицај на друге способности. Без сумње је интелигенцпја попекад помућепа сензибилитетом; духје обманут срцем. Алп у другим слутајевима, напротив, интелектуалне способности су иодстакНуте, ирепадражене осеКањем. Вовнарг* пије' без разлога рекао: „Велике мислп долазе из срца". Воља би понајчешће била немоћпа, кад не би, п опа, била уздржана осећањем. Нцје доста хтети добро; треба га волети. Велика дела, херојско пожртвовање, скоро увек су надахнути осећањем. Наклоности су у првом реду међу самим принципима моралнога живота и вол>не радње. Грешили су иеки строгп моралпсти, као Кант, кад су из морала искључили задовољство. Шплер,* ругајући се модерннм стојичарима, рекао је у шалн: „Долази ми да се кајем, п почињем веровати да сам згрешио: мепи чини задовољство кад обвежем своје иријатеље". Задовољство које човек налази у томе што је честнт, никад није оштетило врлину, за коју је оно награда. Сам бол има своју улогу у људском животу, и Алфре де Мисе, велик један песннк, могао је с разлогом рећи: „Учгник је човек. бол му је учател> и . Бол је потстрек, јер нас изазива да се боримо против њега, да напрегнемо све своје снаге, како бисмо се отреслп његова загрљаја. Он је и средство за окрепу, јер челичи карактер. Нанлоностн. —- Духовнн сензибилитет обухвата велик број тежња, којима се даје опће име наклоности. Наклопост је дакле прпродна те^кња која за полазну тачку има неку идеју, појам, п која, кад је задовољена, урађа осећањем радости, а кад је запречена, осећањем бола.

Свака наклоност према неком предмету претпоставља одвратност према противном. Лзубав према лепоти одговара одвратности према ругоби; љубав према богатству, одвратности према сиромаштву, итд. Разии Облици наклоности. — Наклоност, према томе да ли јој је предмет присутан или одсутан, будућност или прошлост, да ли га је лако или тешко постићи, пролази кроз разне периоде, разне моменте пз којих настају нарочита стања духа. Ако је предмет наклоности присутан, дух, како је говорио Босие, ужива своје добро п одмара се у њему: наклоност тада узима облпк радосШи. Ако је предмет, напротив, одсутан, ако смо га лишенп, ако је, место добра, остварено односно зло, наша душа страда: то је Шуга. Када добро за којим иде наша наклоност има да иастане, кад га чекамо с нестрпљењем, кад га призивамо пз све душе своје: то је чежња. Ако на'м околности изгледају такве да ће добро моћи наступитп, онда рачунамо на блиско задовољство: то је нада. „Чежња., рекао је Боеије, јесте страст која нае гони ■ дн тражимо оно што волимо кад је од^-утио". И још: Лежња је л>убав која се односи на добро кога она нема. Нада је љубав која себи ласка да ће стећи љубљени предмет". Ако ће нас снаћи зло, а не добро, онда осећамо, место наде страх. Ако је предмет наше наклоности ишчезао, мп жалгшо за њим, н та нарочита туга се назпва жалост. Ако нас тешкоће сваке врсте удаљавају од љубљеног предмета, ми се љутимо на те запреке: то је гнев. Свп овп облици наклоности завпсе једпоставно од околности; то су начнни, облици у којима се свака паклоност може сукцесивпо јављати. Тако се патриот радује успесима своје земље. Он је тужан ако му је отачаство побеђено, понижено. Он чезне да се оно у будућности поново дигне. Он се наизменце нада и страхује за њ, кад је оно уплетено у какво војпнчко подузеће или у дипломатске преговоре. Он понекад жалн за његовом прошлом славом. Човек частољубив, тврдица, сваки човек, једном речју, обузет каквом наклоношћу, пролазп сукцесивнО кроз ова разна стања. Нласифкнацнја страсти, пс Босиету. — Босие је ова разна стања сензибилитета нетачно назпвао сШрасти. „Страст, рекао је он, јесте покрет душе који, побуђен задовољством илп болом којн осећа или замишља у неком предмету, хоће да га постигне или избегне". (1) ' И он је набројао једанаест страсти: љубав и мржња, чежња и гађење, радост и туга, (1) Возбтде^, Сопшибзадсе с!е Р1еи е1 с!е 801 тете. *