Školski glasnik

Стр. 320.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 18.

смелост и страх, нада и очајање, и најзад гнев. Он је, у осталом, приметио да су све ове страсти у вези с једином љубављу која их све садржи или их све побуђује... „Одузмите љубав, рекао је он, па нема више страсти, додајте љубав, па ћете учинити да се све роде". Све друге страсти, стид, завнст, такмачење, дивљење, изненађење, н друге слнчне, по њему су само модификације оних једанаест првобитних страсти. Иритииа ОЕВ творнјв. — Данас се више не прима употреба речи сшрасш за означавање разннх облнка наклоностп. Тек злоупотребом језпка је Босие употребио овај нзраз, синоним силовитог стања и жарке емоције, за тако тихо, тако благо сећање, као што је нада. Још више, у својој непотпуној теорији, Босие није узео у обзир околност да је предмет наше наклоности често у прошлости, и да отуд нотичу нове модификације у облику наклоности. Напослетку, Босие је произвољно набро.јао једанаест страсти, и нп једну вшпе. И најегзактннјој психологији је немогуће да с том тачношћу броји разне промене и покрете љубави, због сложених елемената, који чине да су њене појаве увек друкчије. Истинсии нарантври страсти. — Ми мислимо да реч страсти треба задржати за означавање корисних стања сваке наклоности. Уопће умерена у својим почетцима, придружујући се у души читавој чети наклоности које међу собом деле нашу способност да волпмо, свака наклоност тежи да се дигне над своје прво стање, да постане искључива и саревњива, да себи присвоји све наше мисли, да сама влада над нама. Страст је силовита и напрасита; она себи зароби нашу вољу, помрачи пашу интелигенцију. Она уноси неред у дугпу. Она је понајчешће рђава и порочна. Њу можемо дефинпсати: сензибилитет без реда и изопачеп. Све наше наклоности, и највише, могу, под утицајем околности, да пређу границе, да се изопаче. Не настају страсти само из личних наклоностп: неумереност, тврдичење, грешно частољубље; чак и најчистија, најплеменитија осећања могу претераношћу да се изроде у рђава осећања, која треба жалити: претераност верског осећања води до фанатизма; претераност патриотског осећања може да надахне дивљом мржњом према свему што је сграно; претераност очинског или матерпнског осећања може уродити да су са својом децом превише задовољни, што може да има непријатне последице, и да их неправедно оцењују. Разнв врств нанлоности. — Није доста разликовати само облике наклоности; њих треба и разделити на извесне класе, према сврси којој теже. Биће онолико врста наклоности,

колико има разних предмета којима је привржен свесни наш сензибплитет. Подвла нанлвности. — Подела наклоности на врсте има дакле своју основу у разлици предмета на које се оне односе. Једанпут, ми волимо себе саме: Ја је прпнцип наших емоција, наших осећања: "отуд потичу личне или егоисШичне наклоности. Другипут, ми волимо друге људе, наше ближње, наше родитеље, суграђане, пријатеље: то су социјалне, друштвене наклоносШи, или осећања привржености, која се своде на љубав према другоме н која школа нозитивиста, према томе, означава именом алтруистичке* наклоносШи. Неки пут, најзад, наш сензибилнтет, прекорачив личности, везује се за идеје, за нојмове нашег духа: лепо, истинито, добро; то су идеалне наклоносШи, које бн се могле назвати п не лична осећања, Лична освћања. — Заједнички принцип свнх личних осећања јесте љубав према себи, која је и сама тек последица више опће наклоности, љубави ирема живоШу. Самим тим што егзистирамо, ми тежимо да истрајемо у егзистенцији, и волимо све што доприноси појачању или бар одржању нашег живота. Отуд, према разноликости самих ствари које доприносе развијању жпвота, посебне наклоностп које се везују за разне облике егзистенцпје. Иистинит самоодржања. — ПрваЈШЈава љубавп према себи јесте инсшинкш самоодржања, љубав према жпвоту. И најбеднији људи воле живот него смрт: Пре стрндати, него »рети, То је пр^вило код људи. (1) Истина, овом правилу чињепице често противрече, самоубијства га поричу. У том случају нека јача наклоност триумфује пад инстинктом самоодржања. Оиај који од своје воље прекида свој живот, воли га као и сви људн; али је ова љубав према животу код њега у власти неке силовите страсти која претеже на теразијама његова одлучпвања. Страх од телесног страдања, осећање неког пспхичког бола је код самоубијце надвладало све друге обзире. Еамољубље. — Један од најкарактеристичнијих облика љубави према себп јесте самољубље, које ие потиче само од љубави према животу, него од љубавп према савршенству. Ми хоћемо не само да егзистирамо, него да се у свему одликујемо међу нашим ближњима, да их наднашимо. Од самољубља потиче велик број добрих или рђавпх осећања. У свом принципу оправдано, самољубље одиста тежи да се претераношћу изопачи. Право је сама себе поштовати, добро о себи мислити, али ипак уз један услов, да то по-

(1) 1*а ЕопШпе, З^а Мог^ 1е Ма1ћаигеих-