Školski glasnik

Стр. 343.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 19.

ној интелигенцији, нашим религијским инстинктима. Љубав ирема прнроди садржи очевндно чулне елементе, чар блиставих боја, складних линија; али је она на тисуће начина измењена научним или религијским идејама које се ту уплећу. „Атеистп, рекао је Русо, не воле поље". У сваком случају га они воле друкчије од релпгиознпх људп, који иза природе слуте стваралачку радњу Бога". Ршгијско освћањв. — Религијско осећање, као и друга идеална осећања, јесте присно везано за ннтелектуалне чињенице. Оно очевидно посгоји само у душама где су развијена религијска-веровања. Где год је ндеја о Богу одсутна, са њом ишчезава п оно. Оно се нначе мења с толиким разноликим облицима у којима се јавља вера. Код првпх народа је оно било неко осећање страха п ужаса пред ужасним божанствима која чпне зла. Затнм је човек мало по мало препознао божанску доброту, или бар благотворнн утицај природних сила. Од онда религијско осећање, не престајући да буде страх, садржи пре свега љубав и благодарност, поверење и умирење. Нарочито код иителектуалпих, идеалних осећања, сензибнлитет се мења с временом, с током векова. Ми не волимо оно исто што су волели наши претцп; а псте стварп ми друкчпје волимо. Може психолог чинити што хоће, он не може похватати све нпансе ових префињених осећања која се без престанка преображавају, и која се јављају скоро у онолико облика, колико има појединаца. Има сто начина да се воли лепо, па и сто начина љубави према Богу. РЕЗИМЕ. 156. Заједничка црта социјалних наклоности јест то што су оне незаинтересовапе; једнно оне нас чине способне да истински волимо. 157. Социјалне наклоности обухватају: 1° љубав према другим људима уопште, социјабилност; 2° љубав према нашим родитељима, синовља приврженост; 3° љубав према нашим суграђанима, патриотска осећања; 4° изборне и посебне приврженостн, пријатељство љубав. 158. Социјалност је природна чињепнца; навика нас понекад учннп неосетљиве за задовољства која из ње потичу; али у самотовању силно осетимо потребу друштва нашнх ближњих. 159. Социјабилност и друге наклоности, привржености имају заједничкп принцип у симпатији. 160. Симпатија је у исти мах тежња да своја осећања доведемо у склад с осећањима наших ближњих, и да волимо оне који пмају са нама нста осећања, исту природу.

161. Моралисти, који, као Ла Рошфуко, тврде да се сва осећања могу свестп на егоизам клевећу људску природу. Задовољство ко.је пратп сваку приврженост није њен узрок и разлог зашто постоји; оно је само њена последица, а прати само искрену п истинску приврженост. 162. Породична н патриотска прпврженост су ириродне, п не зависе од избора. Пријатељство, љубав, наиротив, претпостављају нашу вољу и избор, па се зато н зову изборне наклоности. 163. Све идеалне наклоности претпостављају извесну интелектуалну културу; оне се односе на идеју о истинитом, на идеју о добром, на идеју о лепом, па идеју о Богу.

Дечја лектора.

Један модерни педагог изнео је да ће од сада бити најмоћиији помагач васпитању добра књига, којој ће битн задаћа, да се појаве које се налазе у прпчама, цртама, описима, бити узором којп ће деца да подражавају, захваљујући то осећању подражавања који је код деце у највећој мери развијен. По томе држнм за врло умесно што је у нацрту најновије наставне основе, која се спрема за наше школе, унешено прпватно чптање за ученике наше народне школе. Кад се једном привикнемо на читање онда нам не треба никаква подстрекавања. Прнлагођујући се књизи постајемо њени пријатељн па шта више и робови. Узмимо само људе који су навнкли да читају новине! А пма пх много који читају све што им до руке дође. Ми, учитељп највише смо позвани да пазимо, шта се чита. Педагогија од нас императивно захтева, да пазимо на друштво књнга у којем се наши ученици налазе. Нарочито треба да пазимо на порнографске списе, који драже сензибилитет у ученика, буде жељу за неморалне и примамљиве књиге, за сензационалне чланке по новинама који говоре о љубоморп, разводу брака, убиствима разне врсте, да не долазе до читања најпрљавијих и неморалнпх дела. Од ове књпжевности више су сачувани ученици по селнма, а мање по варошима. Боље је да нам ученицн нпшта не читају — него један порнографски спис. Жеља за читањем јавља се код деце већ како науче читати. Па какве књпге онда да