Školski glasnik

Вр. 19.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 344.

им дајемо? Најбоље. Књиге које су лаким стилом иисане, да их могу добро разумети; које су написане добрим језиком; које ће проширивати њихово знање; које ће будитн и неговати националне осећаје; те оплеменнти срце и учврстити карактере. Добре књиге су, без сумње, написане добром тенденцијом. А. чему служе рђавп списи: исмевају морал, веру, природне последице; хвале непослушност црема старијпма, неморал, живим бојама пзносе пред децу грех п тако куже душу у читаоца. Велику ће погрешку учинпти васпитач ако пспусти испод своје васпитачке сфере да пази, какве књиге доспевају до руку ученпка. Књиге треба да су према степену друштвенога развитка у детета, тако- се узимају у обзнр и године и пол и прилике укојима се ученицп налазе. Приче без тенденције, сензационе, детективске, нпсу нп за старије а још мање за децу. Стварп које миришу на Шерлоха Холмса нису никако за ученике. Наша изворна дечја књижевпост још је мала и слаба, али зато имамо доста преведених дела из странпх књпжевностп у овој врсти. Према томе каквом циљу служе, дела су различнта. Има: бајки, прича, приповедака, оппса пз повести, географије, природннх наука и спнса за јачање воље. Књиге пружају здраву духовну храну према томе с каквом су тенденцијом написане. Има их које су писане за развијање интелектуалних способности, за буђење п развијање сензибилннх осећања. За нашу децу су нарочито потребне књиге које ће у њима учвршћпвати пацпоналне осећаје. Дечја књижевност је у нас због тога мала што се на њу не обзнру наши признати и даровити књижевници. У том погледу био је један врло згодан предлог у једном од прошлих бројева овога листа. На нашој дечјој књпжевности највише је радио Змај н он се сматра за оца овој књижевности. После њега и по квалитету и квантитету долази Чика Стева В. Поповић са својим приповеткама за децу. Поеле ова два светла појава на овом пољу, долази још неколнко успелих писаца међу њима и учитељи, међу којима се највише уздижу: М. Нешковић, П. Деспотовпћ, Јован Миодраговић, М. Јовић, М. Сретеновић, М. М. Петровић, Д. Ђурић II ДРЈТИ.

Но осим споменутих дечјих писаца налазн се богат избор за дечју лектиру у радовима: Л. К. Лазаревића, Ј. Веселиновића, С. Матавуља, С. Ранковића, С. Сремца, Р. Домановића и други. Не треба заборавити многе ствари Ж, 0. Дачића. Од његових списа су од неоцењиве вредностп „Просте приче", „Књиге народиих новина", „Мала народна књига" број 1. 2., 3. За буђење националнпх осећања најбоље су народне умотворине. Међу овима има иелико састављених књига што служе за поклон, приликом завршетка школске године псте су састављене родољубивом тенденцијом. Међу овпма је „Четник" (саставио по Баден-Паулу н Др. Мону) Др. М. Ђ. Поповић. Ово је модерно српско огледало, које је потребно да прочита свако одраслцје Српче. Поред народних песама научп се и историја паша. Из књига географских издваја се највећма „Бока и Бокељп" од С. Матавуља, из природних наука, списи Јосифа Панчића а нз списа за јачаЊе воље, „Отац учи снна" од проф. Павла Аршинова. Осим овнх писаца које сам напоменуо а тако исто п осим овпх дела напомињем, као најбољи лист дечјн, који је угледао света на нашем језпку, јесте Змајев „Невен" у коме се управо и налазе најлепше моралне и ноучпе приче и описи у нашој дечјој књижевности.* Од стране књижевности код нас је највише заступљена немачка. Носиоци ове су: X. Шмит и Ф. Хофман ова два нисца су још у ранија времена обилно превођенн. Модернпје п боље ствари су: Приче; Браће Грима, „Кад сам био чобанче" Петар Розегер, „Линхард п Гертруда" Песталоци, „Племенита крв" Вилденбрух. Из других књижевностп: „Робинзон Крусе" од Д. Дефоа, још је увек добра књига. „Мудрост живота" Мантегаца, даље Аидерсен, Жил Верне, п А1ШС18 писац „Срца" и „Малог писара из Параћина". (Књиге за децу бр. 1.) Ово су најбољн страни писци, али има их још неколико. За сада би нам био од велике и песумњпве употребе један добар каталог дечје књижевности, који ће без СЈМње знати спремити учитељска књнжара „Натошевић", из кога бисмо могли изабрати најбоље ствари, јер кад се и

У добре дечје листове ваља убројати и „Опоменак". Он стално има добру садржину п техничка му је опрема увусна. Ур. „шк. Гл."

*