Školski glasnik

Стр. 345.

тколски гласник

Вр. 19.

онако, у нас, мало чита бар то мало нека је добро н одабрано, јер ако икојем народу али сиецијално нашем је од велике потребе неговање националног осећања, јер смо и онако раскомадани од Будима па до Солуна и од Адрије па до Балкана. н.

Школа и настава. Организација помоћних разреда. На конгресу за слабоумне којије одржан ове године у Брну донете с-у о потреби помоћнпх разреда ове резолуције: У свима местима где има најмаље 15 деце за помоћне разреде, има се основати помоћна школа. Одређење ученика зв помоћну школу установиће изаслата комисија, а одређењу њеном нмају се родитељи покорити. Стога је потребно да министарство просвете изда иаредбу у том смислу, јер ранија наредба о томе од 7 маја 1907. није доста изразита. Помоћни разреди треба да су и просторијама одељени, где је могуће и под посебном управом. За њих треба да се установи петоразредни систем. Уз овако уређену помоћну школу треба да има један предњи степен или забавшнте, а по свршетку трогодишњн течај понављања или продужна школа; похађање исте да је обавезно. У већим местима треба да се установе осим помоћних школа и поједини помоћни разреди на периферији вароши за децу која даље станују, а оваки разреди да потпадну под управу помоћне школе. На помоћне школе и њихове продужне течајеве, треба да се постављају гдегод је могуће стручно спремни учитељи за тај посао, а у забавишта да се постављају забавиље. Уз сваку помоћну школу треба да има врт, у којима ће радити ученнци што им се додели. Уз сваку таку школу треба да нма када за куцање ради одржавања дечје чистоте, нарочито се има пазити на негу уста и зуба. За уређење купатила треба посебно особље. Све помоћне школе треба да имају нарочите лечнике. Уз сваку такушколу треба да су удешене просторије где ће ученици моћи остати преко

подне. Овде би ученнци јели а и иначе остајали у слободно школско време. За унапређење оваког помоћног школства у једној провинцији, треба да се установи место стручиог школског надзорника, који би сваке године, сваку школу надгледао а учптеље свију такнх школа годишње у конференцију сазнвао. Ове је резолуцпје поднео поменутом конгресу Ооп, варошки школски надзорник у Грацу. Забавиште и школа. На првој аустријекој скупштпни забавпља, одржаној у Бечу ове године, усвојене су у пнтању везе забавишта и школе- ове резолуције, што их је поднела Берта Јакш: Забавиште и школа су ступњеви једног великог васиптног уређења; по томе је њихова органска веза природан захтев, који није само оправдан, него и изведљив. Извађање оваке везе треба да се напред има у виду код сваке нове градње школских зграда, те да се спреми .и што за забавиште треба. Највиша школска власт треба путем наредбе да установи, да и забавиље имају место и глас у учитељским зборовима. У месним, среским н окружним конференццјама имају се расправљати педагошка питања о забавишту. Занимања дечја у забавишту треба да се и у школску наставу узму и на свима наставним степенима развијају у смислу радног принципа. Ради спровађања ових захтева потребне су реформе у образовању забавиља и у образовању учитељских приправника. Уз то је потребно да школске власти раде на томе, да се у учитељским школама нарочита пажња обрати на педагогију и психологију дечјег доба, а за та опажања препоручују се као забавишта врло добра места за опажања. Шта помаже успеху у школској настави? Успеху у школској настави помаже нормалпо школско уређење, добар наставни план, савестан и спреман учитељ, који уме извести наставни план, темељном предспремом, смишљеном употребом времена, природним наставним поступком, буђењем интересовања и тиме стварањем расположења за учење и жудње за знањем и образовањем моћи воље и делаља; Сигурним постављањем основних елемената и понављањем истих. Споразумним заједничким делањем учитеља са својпм претпостављенпма којп морају увек бнти стручњаци.