Školski glasnik

Стр. 173.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 10.

друштву и школи и себи, имену своме који нам приличи и према горе и доле Зато морамо сви у коло и борити се, док не дођемо у положај учитеља у другим напредним земљама. Нешто сам већ навео о начину борбе. Ми морамо најпре васпитаваШи људе за нагиу декорацију, који ће после сами увидети, да ће најбоље служиШи своме имену, поносу, народу, ако помажу нага рад и наше стање, или се неће ни примаШи, него пусШиШи нас саме, у нагием раду. Дакле, оне ће саме од себе престаШи и неће многе усШанове, као декорагшја оваква, каква је данас, ни улазиШи у гиколске законе, нити ће им се дати каква власш. Ја сам то већ донекле у своме учитељевању и постигао, а и неки другови. А народ? Лепо се навикао. Учитељ је учитељ. Људи смо сви. Али, ми у многом чему не смемо бити као други људи, бар у опхођењу са другима. У нама мржња и нерасположење других према нама, не сме изазивати мржњу према другима. Злоба, пакост, освета у учитељској души, само је страшно оружје против њега. И све да нас те страсти и разапињу, ми смо по положају своме немоћни, да икоме натрунимо, јер то није учитељски. Ми имамо велико оружје у одликовању других, јер смо по своме положају, образованости приступачни за свако друштво, Скуп. понижавати и ако можемо, не смемо; Та шта чини само читање једног апостола, облачења у стихар, похвала деце, куће, дома! И стотину других прилика. Разаберимо само слабости људске, којима смо и ми подложни, око нас, а имајмо на уму, да свако има у себи, па и најокорелији наш противник људског поноса, неко у већој, неко у мањој мери, а свако воле и зреле поуке, савета, утехе, лепог опхођења према себи. И према томе удесити свој рад. Један првак у месту, гонио је учитеље на сваком кораку. Ако су узели у заводу коју честицу, или били изабрати у надзорни одбор, да коју мраку заслуже, он им није дао честица, изјурио их је из одбора! Рече, то није за њих, то је за трговце. Нисмо се љутили. Таква му је природа.

Тако је навикао. Учитељи су га и даље лепо поздравили. Био је и председник црквене општине. Дошао патријарх. После званичних здравица, устане учитељ и наздрави главом своме непријатељу. И — после не може бити бол>е. Ишао нам је на руку, где је само могао. (Држимо да није исправно подилазити глупој сујети. Ур. „Шк. Гл".) У интерес група, појединаца, не дирајмо, нити на штету једних, да помажемо друге, јер тада нема успешне борбе за наш рад и наше интересе. (И о овоме би се дало много што рећи. Ур. „Шк. Гл.") Особито се морамо чувати странчарства. Школа је чиста социјална установа. Учитељ је школа. Као такви, схватимо наш положај у друштву, па ће нам борба бити лакша. Човек је у друштву сваки добар, предусретљив, док не дирнеш у његове личне интересе, било материјалне или интелектуалне са недоличним начином. Многи је учинио за општу ствар, па и нашу сталешку, када се употребио известан, добар начин. Морамо бити у свему чисти као голубови, а обазриви као змије — рекао је наш учитељ Исус Христос. Учитељ мора бити донекле и политичар у оваквом данашњем друштву у опхођењу, особито према непријатељима својпм, школе и народне просвете. Мора бити пун самозатаје, самопрегора. Многу горку мора да испије. Мора се добро чувати, да не ствара странку у месту, против других, јер ће у другима створити непријатеље. Једном речи, мора се са врлинама таквим оспоеобити, да у своме месту као децу, води са којим другим честитим и угледним чланом општине, људе у школским одборима, црквеним скупштинама, општинским заступствима напретку, да служе и напретку школе и свога села. Зато се учитељ мора вечито спремати, много читати, да узмогне не само у своме школском раду, него и са својом спремом у питању интереса његових сељака, у привредним, и другим друштвеним питањима импоновати. Таквим својим радом, оснивањем певачког друштва, читаонице, земљорадничке задруге, јавним предава-