Školski glasnik

Вр. 18.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 316.

ће овде наставник обратити пажњу женској природи, те избегавати оне, које било због женских хаљина, било због иретерано мушког карактера или још из других којих разлога нису са женску децу! Ово би био минимум градива, упуства нисам изнео, јер ових има данас читава књижевност. 1 Глиша Мирковик

НШЛВЛ У КУВЛЊУ И КУМНСТВУ У ШВЕДСКИМ ШКОЛПМН. Године 1886. почеше Немци мислити о увађању наставе о кућарству у школе, и већ ндуће године буде (као покушај) отворена прва девојачка школа за кување и кућарство у граду Бадену у Баденској: Немци су први схватили, како је поука у ваљаном вођењу кућарства и кувању потребна, као п поука у свим осталим предметима. Немци увидеше за рана да је добра кућаница залог народног благостања. За примером Немаца поведоше се и остале европске државе. У Шведској уредише прву школу за кућарство у Штокхолму — у најнримитивнијем облику школске кухиње. Њена сврха била је с почетка та, да би ученице које ибхађају више разреде, кувале оброке за сиромашне ученнце, а на тај начин дабн научиле практпчно кувати ручак. У ту сврху била је у свакој школи ио једна кухиња, у којој би спреман ручак за већи број особа, за то је могао само незнатан број ученица да се корнсти наставом из кувања. Теоретични предмети нису се иредавали, или само у незнатној мери. Негде се предавало и теоретски и то уз прпродне науке на темељу очигледних

1 Овај рад, спремио је био брат Глиша за енархиј. учит. убор, те га овде износимо. Примећујемо, да би му рад много потиунијн бпо, да је градпво систематски, без обзира на нрописе наст. основе изнео, али свакако са потребним упуством. Упуство, докле год не будемо у положају, да се стручно у том тако важном нредмету образујемо, од неопходне је потребе и пре би расветлио иут, него овако. Сем тога, Апоњнјев закон прописује, да се игре имају учити и мађарским језиком, па би нас брат Глиша задужио, да је то узео у обзир, па тако и еачинно једно упуство. Но, што је пропуштено сад, може се надокнадитп у будуће. Ур.

слика, што их године 1893. издала учитељица Софија Нилсонова под насловом „Почеци кувања". Осим тога употребљаваху таблице о хранивости појединих јела, о њиховом хемијском саставу; о раздеоби говеђег н осталог меса. Учитељица прегледа, да би ученице поверени им посао ваљано обављале у одређеном времену, да би све било при руци што ученицима треба. На почетку наставе иретреса учитељица са ученицама све у кратко, што према пропису тога дана треба при нрактичној настави. Затим — придржавајући се прописа јела, која треба приређивати — тумачи ученицама значење зготовљеног јела, номињући његову - вредност и хранљивост; поучава ученице о тежини, мери и вредности хране; упућује како ваља поступати око приређивања одређеног јела. Каквим се начином јело приређује, вари, пече, п приправља, учитељица иоказује пракгично тек доцније. Кад учитељица сврши теоретски део, позива ученице на иосао; надзирава их, да лн обављају све онако како их је унутила, а по потреби и сама показује и помаже. Учитељпца практично показује, како треба ирати кухињско суђе брзо и правилпо. Упућује ученице, како прн кувању не сме ништа да ироиадне. Девојчице долазе у школу у 8 сати и до десет уче разне школске предмете. Носле 10 сати нду у кух. учноницу, где се баве до једног сата. У један сат руча се, а у 2 или 3 сата иду ученпце кућн, оправши кухпњско посуђе и оруђе и под. Већ у првој годпнн доби шведска школа за кућарство потпору владину у нзносу 75.000 К, Ово зајамчи онстанак ове школе. По угледу шведских школа за кухање и домазлук, дижу се на све стране света таке школе. Наша женска деца нак по средњим заводима, добијају ову врсту наставе у свом, илп ком блиском пнтернату. У Сарајеву основана је така школа 1911. . год., а домаћнца јој је Пољкиња: Ева Сајденфелдова. Ирев. Л. Б.

; Кцпујте српске шћолскв жнгнце. ?