Školski list

__ 347 —

пређења школе, исто тако с правом имају наше власти тражити снажне подпоре у извршењу тога тешкога задатка; а ту подпору нико други није у стању дати ван сам народ а особито српско учитељство. Може наш сабор донети Бог зпа како добре установе, које ће нодпуно одговарати потребама и духу данашњега времена, ако народ и учитељство не прими то са одушевлењем него немарно и хладнокрвно то ће онда сви донешени закони бити мртва слова на ианиру! Да нам наше народне школе дођу до пожелане мете, треба да поред добро донешених закона предњачи удружен заједнички рад; а посредно највише могу припомоћи они, који су неразлучно скопчани с школом а то је наравно српско учитељство. — Може се жртвовати све и сва да се подигне што више школа и других просветних завода ако учнтељство пе буде одушевљено и свесно свога позива, ако небуде радило неуморно с пожртвовањем, посветивши цео свој жнвот искључиво школи и цветању просвете народне — све лгртве принешене на олтар нросвете не само да неће бити од користи, него ће сва та мука народна бачена бити у бару ! Може бити да ће нам се приговорити, како много захтевамо од нашег учитељства, како се све баца на њихова леђа; а што је најглавније поболшање његовог материјалног благостања — на то смо заборавнли, то нам је — девета брига ! Нисмо заборавили на ту неизлечиму рану на телу нашега учитељства. Постарајте се за добро материјално благостање нар. учитеља, па онда тражите одушевлења за посао, — тако ће нам — без сумЕве — довнкнути многн брат учитељ. Учитељске плате данашњим даном далеко су боље од пређашњих и у Бачкој и у Банату а и боље су него у других околних народа; а иде се затим да буди још и боље. Много смо пута чули тај вапај нашега учитељства, а који по на шем уверењу нема толику моћ, да чуднотворно може упливисати на сјајан успех народне просвете. Ми судимо, да оданост, ножртвовање, самопрегоревање за свој узвишени посао, којим желимо користити своме др а гоме народу, никада не може зависити од оне награде што ју има сирома учитељ, него њега треба у том да руководи нада, да он то чини из чистога родољубља, у уверењу да од њега јединог зависи спас или напредак, пропаст или назадак свога народа. Зар се може и замислити богатија награда, него подпуно убеђење, да дужност своју савесно отирављаш и кад си тако срећан, да можеш видити лепе нлодове твога неуморнога рада ! Да неби из овога што смо сад навели когод извео конзеквенцицију, кб,о да смо ми противни да се материјално стање нашега учитељства унапреди, то овим очитујемо, да нам је такође жеља да се то тако снорно питање једном повољно реши. Ми смо само томе противни, што се хоће да докаже, да народна нросвета иоглавито зависи од добро уређених учитељских плата. С тиме се никада неможемо опријатељити. Најпосле да наше учитељство буде добро награђено то зависи од њега самога, Јер као што неки тврде, да ће народна просвета само онда процветати, ако учитељство буде добро награђено; исто тако не може бити сумње, да ћемо тада само моћи рачунати на жртве, што их народ