Školski list

— 346 —

Један ученик намешта казаљке, а друш казују колико је часова. — На кругу на својим таблицама цртају учеиици и казаљке и обележавају њима часове, који се кажу. У 12 часова је подне. У 12 часова ноћу је ноноћ. Један дан траје од једне ионоћи до друге. Подне је половина дана. Колико пута обиђе мала казаљка часоказ за 1 дан? Колико пута велика ? Колнко часова има дакле 1 дан ? Крај је лекцији; учитељ гледа на сат и каже које је време. Ученици забележе ноложај казаљака. (У место 1 час каже се и 1 сат или 1 ура. Гдегде зову часом минут. Учитељ ће се равнатн но пределу, у ком се налази.) Ж. Жос. БУДИШО ИСКРЕНИ. Једва има чега, што би по будућност једнога народа од већег уплива било, него што је јавна настава у обште, а народна школа напосе ; или да срећа и напредак некога народа искључиво зависи од тога, ако има добро уређене нар. школе, те речи данас често се чују од свију оних, који желе добро своме народу! Често смо имали прилике чути, да народ један био он ма како материјално богат, ако не тежи, да се и умно обогати т. ј. свестрано васпнта и просвети, — мора кад тад пронасти. И верујте нам, да је то непобитна истина. Нетреба ти премноге мудрости да можеш увидитн, да је просвета неизмерно благо, да су народне школе нрви извор, од куда се добија благо, које ти нико неможе одузети! — И ако данас многи нризнају да су нар. школе спас народни, има их напротив доста велнки број и такових, којима још никако неможе да се разиђе магла испред очнју, кроз коју им нар. школа изгледа као ствар непотребна, као неки намет на вилајет ! Но надати се треба, да ће доћи време, кад ће и ови својим природним очима гледати школу у њеној правој светлости с неизмерном коришћу, што је од ње добијамо. Познато нам је свима, да се за последњих 10 година велика пажња и брига поклањала нашим школама. Зато време крочиле су оне доста напред, па ипак још ни близу нису, да до своје пожелане мете дођу. Та ево сад у последње време устаје велико и мало са жељом, да нам се наше народне школе сад још другчије и напреднкје (?) преустроје. Последњем цркв. народ. сабору пребацивало се, што није ништа радио за школе; а овај опет због краткоће времена а нагомилапог материјала — није могао све посвршавати, него је, како друге нерешене ствари тако исто и школско нитање оставио за свој идући састанак. Сад је година како је шк. анкетна комисија претресала предлог за нову шк. уредбу, што ју је израдио вис. шк. савет — па опет се подигла читава граја на наше аутономне шк. власти, да се слабо старају о школама, да с њима поступају маћијски и т. д. — Да ли је тај поступак оправдан, нећемо сад да доказујемо. Како се сада састао сабор, то ће без сумње прво решавати о школама. Ми смо шта више тврдо уверени, да ће наше све више и ниже шк. власти уложити сву могућу снагу и радити у хатар напредка школског. Оне ће се трудитн, да уклоне све пренреке што прече да нар. просвета процвати. Алн као што захтевамо, да наше власти раде око уна-