Školski list

— 342 —

И ово је питање изазвало бурну генералну дебату. Г. Домнпковић се изразио одсудно против опетовница него је предлагао да се и овде уведу ма и за покушај само школе као што су у Шведској тако зва не „УоШзћосћзсћиЈеп", које су у најтешњој свези са основним школама, у којима се недељно 6—10 сати предаје, те се постављају и посебни учитељи са одређеном платом, а не као наши што морају бесплатпо у опетовницама да раде. Неки су били зато да се редовна школа још две године продужи а опетовнице да се укину, неки су опет тражили да опетовнице само за варош остану. По исцрпљеној генералној дебати чита известиоц своју прву резолуцију : 1. „Опетовна обука нека траје 2 године, а нека се држи недељом и другим цркв. празницима по 3 сата не рачунајући овамо обуку у веронауци." Резолуцију ову скупштина забаци и место ње усвоји следећу : „Опетовница нека траје једну год. на селу а 2 год. у вароши и то 2 сата само недељом." 2. „Школске области нека строго над тим бдију, да деца пре него што ступе у онетовницу кроз 6 год. марљиво нолазе свакдању учиону, те сврше 4. или барем 3. р. с добрим успјехом, а уједно и над тим да и опетовници учиону марљиво полазе." Прима се са следећим додатком: „Да мајсторски цехови несмеју примати децу на занат без сведочбе отнуснице из свагдање школе." 3. „Шк. области нека даду израдити посебну учевну основу за опетовницу по самим учитељима, а ови нека по могућству узму обзир на месне и пределне одношаје практичнога живота." 4. „Почем је задаћа опетовне учионе не само онетовати прибављено знање, него да га коликоје могуће и рашири, то нека се шк. области побрину за књиге које су прикладне за онетовну обуку." Известитељица четвртог питања Фрањица Хавлик саслушана је од стране скупштине врло запетом иажњом и иризнајемо да нас је говором јако изненадила. Скупштина јој је говор са живим одобравањем саслушала. Она је у свом говору разложила шта значи господарити, наиме, да човек малим трудом и трошком много изради, те је по томе нротумачила и Формалну вредност госнодарства, које утиче на развијтак ума, на буђење естетичног и религиозног чувства. Пошто је господарство народу неопходно нужно с тога нека га и школа негује. Да би учитељ побудио љубав за господарство мора га он сам љубити, па своје — и ако скромно господарсто—узорно држати. Зато је потребно да је члан каквог господарског друштва. Мора марљиво читати на тај предмет односеће се снисе; мора код сваке школе бити и врт у ком би се деца и практично вежбала. 0 господарству не треба учитељ да само на то одређеном часу говори, може се и на другим часовима говорити, н. пр. кад је Физика, нек се говори о промени природних сила у господарству, кад је рачун, нек се примери узимају из господарства. Зато је да се о господарсту још у I. и II. р. уз очигледну наставу почне нонешто да ради. Предлаже сљедеће резолуције: 1. „Учитељ ће у младежи побудити љубав за господарством, ако