Školski list

— 270 —

са 144 учитеља и 1316 ученица. Разних специјалних школа има 31, на којима раде 217 ироФесора и које полазе 2316 ученика и ученица, Румуњска има два свеучилишта, у Бу."урешту и у Јашу. Оба свеучилишта имају 87 ироФесора и 693 ђака. На свеучилишту у Букурешту уписане су и 4 женскиље, од којих једна слуша Филологију, друга философију , а остале две медицину. Најпосле иостоје у Румуњској још 206 ириватних школа са 1120 учитеља и учитељица, које полази 13.124 мушке и женске деце. Укупан број свију сада у Румуњској постојећих јавних и приватиих школских завода, без обзира на категорију, износи ио томе 3028 са 5424 учитеља и учитељица, а све те заводе полазило ,је у прошлој школској години 144 566 ученика и ученица. (0 стапу народних учитеља) донео је ових дана чланак „Уо8818сће који је један од најмеродавнијих политичних листова у Немачкој. Исти долази до овог закључка: „Питање о поправци стања народних учитеља културно је нитање нрвога степена. Полиција, затвори и казнени заводи неће моћи да зауставе деморализацију, догод не победи уверење да је основ народном напредовању у народној школи и да ниједан капитал не носи веће камате, него онај, који оружа народне учитеље снагом и вољом за њихов иозив." (Сиоменик Вранку РадичевиИу.) Изишао је позив ради скупљања прилога за подизање споменика Бранку на карловачком тргу. Све прилоге ваља слати г. прота Јовану Бороти, проФесору богословије у Карловцима. Р А 3 НОГ (Изложба женских ручних радова) из' Бачке, за коју смо у прошлом броју јавили, да је 21. Августа отворена, трајала је осам дана. На њој су били изложени у пет пространих дворана Сомборског градског дома различити женски ручни радови врло укусно и лено расноложени. За радове из србске учитељске и висше девојачке школе Сомборске био је у великој дворани један засебни стол намештен, на коме су изложени били послови наших највештијих и највреднијих радилица садашњих и бивших прииравница србских, као и радови ученица Сомборске србске висше девојачке школе, са србским и мађарским надписима. Врло су лепе послове изложмле: Суботичка државна школа за учитељице; новосадски и бајски васгштни заводи калуђерички, новосадска женска грађанска школа и многе поједине госпође и просте радилице из Бачке. Међу радовима простих жена највећма су се одликовали дивни ћилимови, фини безови и везови са златом, србских, буњевачких и шокачких жена, који нам сведоче, да су наше просте жене у домаћој радиности вештином и укусом далеко надмашиле желе осталих народа, који с нама жива. 28. Августа, пре него што ће се затворити изложба, проглашене су награде, које су највештије радилице за изложене послове своје добили.—Даване су златне, сребрне и обичне дипломе. Између осталих златне дипломе добили су: србска учитељска школа Сомборска и госиођа учитељица ручног рада у истој школи СоФија Јорговића. Од приправница добиле су златну диплому госпођице Наталија Лујановићева, Александра Ђорђевићева, Јелена Берићева, Милева Радакова, Персида Печујчева и свршена ученица висше девојачке гаколе Вјера Вукићевићева. Сребрне дипломе добише: Госпођа Рахила рођена Поповић удата Шестановић и госпођица Марија Мандукићева србске учитељице, Александра Гргурова приправница, и Даринка Бугарска, Александра Михајловићева и Вукосава Поповићева ученице