Školski list
— 343 -
Јосиф МразковиЛ вели: да предговорници нису упознали ученике са деловима воћке, т. ј. да се свака воћка састоји из срца, дрвета, лике, зеленила ликовог и корена. Даље није довољно нажња обраћена при каламлењу, да се наиме племенита гранчица спојн са дивљаком тако, да ликово зеленило једае и друге гранчице потпуно једно друго покрију, јер услов срашћивању лежи у соку, а овај се налази између лике и ликовог зеленила. Скупштина прима предавања као добра. За овим обраћа г. иретседник пажњу учитељства и на друге гране народне привреде велећи: да свуда ваља упућивати, да наш народ што умније постуна са својим имањем (господарством), како би више користи од свога земљишта могао да поцрпе. Тако вртарство стоји код нас на најнижем степену а могло би велике користи донети, да наше домаћице не напуштају да им коров око куће дохвата стреју, него да свако парче земљишта око куће и у врту брижљиво обрађују сејући зелен и остало поврће, које може половину мањег кућевног трошка без икаква велика труда да подмири. Учитељице су позване, да својим примером пођу унапред л ову грану домаће привреде подигну, да не буде и на даље жалосна појава нашега немара „пропадање и опадање" нашег земљоделског сталежа. Јер домаћици је положена у руке срећа и наиредак целе породице, па кад ова не иознаје своје задаће и свога позива са управљањем куће, то је известан пад и назадак целе породице. Кад једном и наше домаћице буду производиле зелени и иоврКа онолико, колико то Немице и Мађарице производе не само за своју домаћу потребу, него и за продају, то ће и материјално стање нашега тежака битно унапред коракнути. Виноградарство је код нас у Фрушкој гори прилично развијено ; али манипулација вина за извоз још је у повоју, при том ваља настојати, да се боље врсте домаће винове лозе негују, особито : сланкаменка, скадарка, динка, ранка, мирисавка и т. д. Пчеларство се постепено буди из свога мртвила. Климатачни одношаји овога иредела, наше дивне Фрушке горе, имаде довољно услова, да се ова племенита грана народнога благостања са највећом енергијом и љубави унанређује. Учитељство ваља у овом ногледу да предњачи ; оно треба, да се само са пчеларством бави, да буде посредник, распростарач и агитатор у раопростирању пчеларства. Куда ће илеменитаја занимања у изван-школским часовима учитељ наћи од кошнице, на којој имаде прилике да посматра мудро уређену школу пчела, њихову издржљивост, да свака одговори својој задаћи и позиву. Најновије резултате на пољу ичеларства ваља брижљиво пратити, те да корача успоред, да не изостаје од новијих изума, како неби неговао пчелу по стародревном начину, као што то чине неискусни и необразовани људи, већ да буде претставнак рационалног одгајивања у својој околини. Ђерзонове кошнице препоручује као понајбоље за овај носао. Гајење свилене бубе такођер је заиемарено; али мало више труда и воље, па би се и ова корисна и иробитачна грана наше привреде унапредила. Дударе треба култивирати и засејавати их белим дудом.