Školski list

— 152 —

у несрећи и храбрости при свакој околности. Та су својства и те добродјетељи њој у данагањем времену врло нужне. Ко није са стрплењем патити научио; кога и најмања незгода потресе и доле обори ; ко се од сваке претње и од сваке незнатне опасности поплагаи и натраг повуче, тај неможе висок степен моралног савргаенства постићи и његово је задовољство честој и брзој промени подвргнуто. Само стрпељив, постојан и неустрагаим човек у стању је тешкоће, које се гдекад на путу дужн >сти и поштења нађу, побједити, владајућој покварености одпора дати и своју невиност као и мирноћу савести при свима нроменама и искушајима сачувати. Тима добродјетелима морамо се ми из рапа привикнути, и мора мо прво у малом извршивати, ако смо ради то у старости цри ванреднијима догађајима чинити. Не треба те мушке и благородне добродјетели деци само хвалити, него и при свакој прилици извргаавати. Не дозв)лити љубави, коју к њој осећамо, да нас наведе њин укус разнежити, њу са оним, што је тешко и непријатно погатедити и млитавости привикнути. Навик нути треба њу тврђем начину живота, да јој не би комоција тако нужна била, да се без ње несрећпима осећају. Када јој се мање несреће догоде, да морају неке тешкоће трпити, или када изгубе онакове ствари, које су радо имала, то не треба њину тугу умножавати са учешћем, нити одма такове ствари набавити и децу претерано тјешити, — шта више покушати њу умирити и са нашом мирноћом храброст јој улити. Учати њу, да сваку ствар за оно држе, што је збиља. Треба се известити од ње о својству зла, које њу цретискује, бољз, које осећају и губитка, који су штетовали, те јој показати, да је човек разнима невољама и незгодама нодчињен и да он може много сносити и трнити, када хоће. Треба јој навести примере о особама, које много више пате него она, те су ипак при томе сгрпељиве и постојане ; показати јој оне користи, које одатле проазићи могу. Чувати њу, колико је год можно, од утиска страве, који од онакових ствари долази, којој само незнање или неумесно мигаљење страгани вид даје. Где год се прилика укаже, те јој ствари показати треба и представити оне несреће и слабости оних људи, који свагда о опасностима сањају и свагде њу и у најјаснијој светлости виде. То су најлепше добродјетели, којима треба децу привести и у којима се она морају непрестано вежбати. Ако тако старији радили буду, то ће пре ил после богат плод мудрости и добродјетељи у срцу и понашању код оних, који под њиним назорода стоје, измамити. С тим ће она Богу и људма повољна бити, а својој субраћи од користи. Ми се онда можемо мирно и безбриашо једном од ње растати, када знамо, да она добродјетељ за свога вођу и пратиоца у животу имају. Написао : Младен Борђошки, свештенпк. НШЕ УЧИТЕЈБИЦЕ, — За награду. (Продужеље.) Ја сам већ напред рекао, да су учитељице са свим одељене свакидањим животом својим од живота нашега народа. Оне