Školski list

- 18 -

нишља себе краљевским сином, коме на еамо један миг безброј руку полети, да се удостоји части, да му и најмању услугу учинити могу ; и на нослетку ко представи младога краљевића од 17 година у таком сјају и блеску, томе ће тек јасно пред очи изаћи оно пожртвовање, којим је млади краљевић Растко све то презрео, и са смиреним и непозпатим калућер-пустињиком у далеку Атопску-гору тајом и без знања родптељскога отишао, да у испосничкој тишини напаја и напита млађану душу своју светом и непоколебљивом вером у Бога, а свој бистри ум још вшпе обогати науком и знањем, — као да је предвиђао, е ће му обоје у животу његовом тако потребео бити. Као што се Богу благом свидело, да Србима за поглавицу и великог жупана у најудесније доба нохпал>е мудрога Стевана Немању, да раскомадане српске земље уједини, срнску државу сгвори, укрегш и учврсти ; тако исто им је у згодан тренутак даровао за првосвештеника и просветитеља најмлађег Немањииог сина Саву, који је са својим ревним и достојним носљедоватељима укрепио у души српског народа љубав и оданосг према св. вери православној, учећи га, да живи и гипе за крст часни и веру хришћанску, за слободу, име и језик, па да те врлине и деци својој у аманет оставља. Светитељ Сава, поставши срнским архиепискоиом, развио је обилиу делателност своју поглавито у два правца: релеђвшзноморалном и интелектуалном или простије, његово се деловање одпосило на веру, морал и просвету. — Стојећи на становишту св. писма, по коме је „Нлчлло прш^рости Госпо^нћ", побрипуо се својски, да се разне јереси, које се у оно доба српски — још у вери несталаи — народ раздирале и депале, из народа српскога отклоне, а да му се права истина еванђелске науке дубоко у срце и душу улије, те да**тако вером окрепљен и наоружан узмогне лукавим латинима одолети, који га пепрестанце облетаху, како би га у крило римске цркве иревести могли. — Подвизи и труди .Светитељски уродвше добрим нлодом, јер српски народ, послушав мудру науку свога Архипастира и учитеља, пригрли лену веру православну свом спагом своје душе тако силно, да му је она била и остала путевођем и кроз црие и горке дане беда и искушења, па му је така остала и до данашњег дана — Она му је и данас стожер, око кога се окреће и име и пародност његова, па и сам опстанак његов, јер изгуби ли Србин веру своју, изгубио је и народност I