Školski list
— 64 —
т. з. велико појање добро научити. Гда пиеци засдтжују еваку хвалу и признање, јер у колико ће се радом њиховим постићи, да се по васколиком Српству једнако — по истом начипу — поје, у толико ће се из иашег дивног појања очувати и опе духовне песме, које се на особит пачин поје и које се дапашњим даном па жалост све више и.више заборављају — Тако н. пр. велико: Воскресепија деи; велики тропар на Кузмана и Дамјана (појао га је нокојни архимандрит Гершић); подобенске стихире првога гласа на Велику Госнојину и т. д. Школска младеж на преждеосвештеним службама. Од прастарих времена устаповљено је било, да србска школска младеж за време Ускршњега поста сваке Среде и Петка и прва три дана велике седмице после школе на Преждеосвештепу службу долази, која . се, како по каноничком пропису, тако и ради школске паставе тек у 11 часова пре нодне ночињала. Доцније држаие су ове службе раније, па због тога није могла свуда младеж школска на ове службе долазити, јер иастава траје од 8 —11 часова. У Сомбору се но установлењу и наређењу протонресвитерскс власти још од 1860. године ова с-лужба почиње у 11 часова, те због тога и с.ва младеж школска мушка и женска, па и сви принравници и принравнице на овим службама присуствују и умилно поју, а грађанство и отмена госнода и госпође врло радо на ове службе долазе. Као што смо извештени Његова Светосг наш обште љубљени Патријарх Георгије издао је заповест, да се у архидијецези Карловачкој преждеосвештена служба у 11 часова започињати има, те тако сада православна школска младеж не само из србских вероисповедних, него и из комупалних школа у Срему и у Ср. Карловцима па сваку преждеосвештену службу долазити и на њој својим појањем на духовно сазидање народа учествовати може. Желити би било, да се овом примеру врховиог архинастира и у свима другим дијецезама нашим сљедује и да се од сада преждеос-вештене службе по свима нашим црквама по нронису тек у пети час дана т. ј. у 11 сати пре лодие држе, па да на њи сва школска деца из народних, виших девојачких школа и из србс-ких гимназија долазе. Тиме би ее знатно окрепило чувство побожности и код деце и у народу нашем, који је на жалост у том погледу у новије време јако нопустио. Добротвор српске вероисповедне школе. Високопреосвештени г. Георгије Николајевић православњ. митрополит Дабробосанки завештао је 15000 Форинти па оснивање православне србске вероисповедне народне школе у Блажују селу близо Сарајева. У ову ће школу долазити србека деца из Блажуја и Сарајевског ноља. Велики овај добротвор оставио је и пре тога многе закладе, као што је заклада за школовање србских сиромашних ђака у Задру од 12,000 <&.; фонд за удавање сиротих девојака у Јазку, месту својега рођења од 12,000 ф .; лоложио је основу пепзиоиом Фонду за свепггеничке удовице и сирочад у Дабробосанској енархији са знатним нрилогом од 3000 Фор; иа учитељс-ки конвикт у Новом Саду приложио је 500 ф . — Нека је слава и хвала великом добротвору школе србске и народа србског нравославном великом родољубу и славиом Архијереју Георгију Николајевићу ! На многа љета Вл.адико ! Скамије по системи Ликротовој. Творница гвоздених скамија Део-