Srbadija

14

СРБАДИЈА , ИЛУСТРОВАН ЛИСТ ЗА ЗАБАВУ И ПОУКУ.

СВ. 1.

почело при чешћивати неће оно јутро — на Богојављење — ни воде пити док не пије закрштене во дице, коју народ зове (( а:ђиазма' (од грчкога агиос азма). Будући да народ миели — као што рекох — да је Бог погледао они дан на земљу, и да они дан више но све доба преко године пази ко што ради и говори, тако свако чељаде цијели они дап чува се, да што гријешно не уради или не рече. (Продужиће се.)

ђУРО ДАНИЧИ6. (В. лик на стр. 1.) Као што је Вук Стеф. Караџић ударио темељ, на ком се могло изидати све духовно изображење данашњих Срба, тако ђ. Даиичићу припада не- мала заслуга, да је један главни део те зграде он извео. Вук је изнео благо српскога језика из свију српских земља, и показао је, шта је опште српско а шта провиицијално, у данашњем стању језика; Даничић је, изучивпш садашње стање, врнуо се у пређашњи живот језика, те је у науци о српском језику завео историјску школу и поређену науку о језицима. Познато је, да Срби у средњем зеку (осим секте Богомилске и католичких Дубровчананису писали својим народним језиком, него старим словенским посрбљеним; а без пароднаго језика у књижевности изображавају се само поједини слојеви друштва по варошима, незнатна малина сународника: народ пак у скупу остаје непросвећен, и по томе у неслободи и без напредовања. Кад се у новије време (1741) код Срба у Угарској поче оснивати књижевност, први књижевници или су писали тадашњим црквеним језиком, а то је старим словенским, порушеним, или су у српски језик, који њима мало бетнс познат, дробили русизме. Тако потрај а више б"д 7 0 годииа (од 17 41 до 1814), иакоДоситиједоказиваше(1783 до 1811), да треба писати чисто српски. Тај период српске књижевности могао би се назвати време макаронизма у Срба 18 и 19 века.*") Са појавом Вука Стеф. Караџића (1814) наетаде у нашој књижевности прави рат за .српски језик и правопис, који трајаше 53 године, од 1814 до 47 и од 1848 до 68 (33 и 20 година). Најжешћи се бојак био у 30-тим и 40-тим годииама између Милоша Светића и Вука. Али 1847 Светић би на том пољу поражен од Даничића. I. Даничић је још 14 декембра 1845 у занимљивом и важном писму београдској ..(Подунавци* (број 50) изашао, под именом «Млад Србин из Аустрије/ противу неког ^Задиркивала/ те новоскованим техничким речима показао, како је неудесна, управо смешна <( Припрема за називословни речник Друштва Српске Словености.^ Резултат беше тај, да речено друштво није примило те терминологије. Али прво му је знатније дело <( Рат за српски језик и правопис? (Будим 1847)***). Том расправом би извојевана главна битка измефу Вукове напредне странке и старовоља, који већином беху у власти; основана је историјска школа; придобивени беху многи ученици и пристаоци. Какав беше учинак тога списа, види се по изреку тадашњега секретара државиог савета, дра .1. Стејића: «Тако још није писао ни један СрбинР Ну и ако главни противик беше пао, још

*) Ови последњи у канцеларији спољашних послова писаху ћирилицом, а лепу кљижевност латиницом. — Народне се песме и тада певаху, али их нико иије скупљао ни издавао.

**) Према пољскоме макаронизму 17 века, понајвише панегиричног (хвалилачког) садржаја, кад у пољски језик дробише латинске речи и реченице, као оно у макароне сир, или исецкано месо.

***) Најпре је ту расправу хтео да штампа у Бечу, али тамошња цензура, не без утицаја самога Светића, забрани дело „из виших политичких обзира," те тако после изађе у Будиму с промењеним именом Даничић, то јест син Вукових Даница, Вуков ученик.

је 20 година ваљало не само рашчићавати старо, него и зидајући бранити нову зграду од различних бораца, а понајвише од пезнања, те непрестано ширити иауку у своје редове. Тек у априлу 1868 би у Србији укинута забрана новаго правописе. Од то се доба знатно издигла величан ствена зграда народнога језика. Остала полемична дела његова, за се штампана, јесу ова: (< В. Лазићу, I.* (Беч 1848), «8. Лазићу, II и још којешта* (Беч 1848), <( Новн буквар* владике Платона (Беч 1854), «Вуков пријевод новаго Завјета* (Београд 1862), <( Србии Србенди* (безимено, Београд 1864), (( 0 Светићеву ^Огледалу* (Београд 1865). (( Милош Светић поета* (Београд 1865). II. Али и ако је Даничић почео свој рад критиком, он је онет више стварао но обарао, чинећи ово последње само колнко му требаше за ново изиђивање. Најпре је издао <( Малу српску граматику* (Беч 1850), коју је 1863 у Београду прерадио у III део граматике ^Облике српскога језика 8 или иромене имена и глагола (последње је 7-мо издање у Београду 1874, два су пре тога изашла латиницом); на нослетку издао је и (( Историју облика* (Београд 1874). Већ у Малој граматици нровирује историјска основа, а у Облицима је са свим на иаучноме земљишту. Именице дели самосталио на оне мушкога, средњег и женског рора, с наставком и без наставка; заменице на оне без рода и с родом; за глаголе узео је одмах у почетку (1850) Миклошићеву деобу (поправљена Добровскога), која је сад општа код свих Словена. Историја облика показује нам живот нашега језика, од почетка историјских сиоменика до сада. Иравило је да се пише што обичиијим речима и облицима њиховим ( (( пиши као што говориш*); између више облика у садашњем језику, кад се ие зна који је иравилан а који неправилан, било изузетан или ногрешан, доказује се поређењем са обликом старијега времена' у језику. — Облици садашњих имена и глагола нису постали сад, него у почетку језика, за то их Даничић пореди са заједничким наставцима племена индо-евронскога. То је истина мало незгодно за оне читаоце, који томе нису вични; али надајмо се да ће расти број оних, који ће дубље улазити у норе|ену науку. За IV део граматике издао је 1858 у Београду: (( Срнска синтакса Ј> (прва књига). За изображење и будућност језика потребна је научна синтакса, а ту је Даничић први у нас почео обрађивати, не имајући никаквога пре тога изра3?еиог градива. 0 том делу вели Миклошић (( да ни једап словенски језик о својој синтакси не може показати овако ваљана посла, као сриски у овој књизи.* Шлајхер каже (( с великом марљивошћу и огромном ученошћу у скромноме облику написана изврсна књига . . . која много вреди за Словене свих нлемена, будући прво тако дело, колико ми знамо, јер словенску синтаксу до новијега времена беше обичај маћијски обрађивати. 2, Чешки <( 81оушк паиспу !> назива је <( бисером свеколике књижевности јужно-словенске/ Ове године изаћи ће од њега II део граматике (( Основе српскога језика* или како постају речи, прво тако дело не само код нас, него и у свима словенским књижевностима; такођер ноређеио. За тај део граматике израдио је још 1860 српске умањене и увећане речи (Гласник XII). За I део граматике, науку о гласовима, изашле су расправе о акцентима у (( 81ау18сће ВЉНоЉек/ Дласнику? и <( Еас1и. >;> Лане иза1)е од њега (( Диоба словенских језика 8 (Београд 1874). (Свршнће се.) САРАЈЕВО. (В. слику на стр. 4 и 5.) 0 Црној Гори слуша Србин са поносом у грудима, Србија му је нада, узданица, а Босна негда поносна, а сада тужна Боспа — за њу су само тужне успомене скопчане. Колевка најмекшег

дела нашег народа, раскомадана на три скоро подједнакојаке вере, имаде од турских крвопија највише да претрпи. До данас је још турски ејалет под пашом од три туга са 1268 кв. миља и 1,850,000 света. Многа ли је рајина суза потекла њеним дивиим долинама, много ли је бесно Туре оставило главу и папуче у њеним питомим горама, многа ли се тужна песма орила по неним цветним ливадама! А ко не зна из народних песама за гору Романију са хајдуком старина Новаком? — Равница је у Босии мало, само поред Саве, Уне и Босне, друго је све питома, обрасла гора. Које река које потока има у Босни до 8000. Поднебље је благо, земља богата свачим, а у њеном јужном делу и Херцеговнни расте и пиринаџ, неранџе, смокве.и лимунови. II свакојака кова пуно је у Босни, а особито злата, сребра и гвожђа. Сваке се године извади гвож!ја до 100,000 цената. Ал' шта све то хасни, кад је још под турским копитима — а где једном стане турско копито, ту више трава не расте. *У Босни живе Срби, православне вере до 600,000, Србн католици до 150, 000 и Срби потурчењаци до 300,000. Осим тога. има турских Цигана, (ал' не смеју прекорачити џамији прага), Чивута, па и Арнаута, Арапа и т. д. који у лето дођу да у Босни што заслуже, а нод јесен иду у своју топлију домовину. Турци су земљу освојили и упропастили, ал' језик и обичаје не могоше искоренити. II сами потурчењаци не премише осим вере ништа турскога, па и обичаји су им остали српски. Сва земља у Босни припада потурчењацима и турским придошлицама, сви други немају своје земље и огњишта, него су ^кметови*, које господар може кад год хоће протерати и са земље и из куће. Господари су од земље или бегови, — потурчеиа сриска властела—или аге, који ^кмету* дају земљу под аренду, или су спахије — правиТурци, Османлије, који су за јуиаштво од султана земљу добпли. У рату чине ове спахије засебну коњицу. Све ове трутове мора да издражава сиротиња раја, па кад се помисли, да осим небројених и иеслободних дација, које ове крвопије од народа узнмају, долазе тек царски данци сви редом колико их име, па ^својевољни 8 поклони агама, кад се још узме, да уз све то још и грчки фанаријоти, дочепавши се српске цркве, гуле народ до зла бога, а све <( у име свете матере цркве/ и хотимице задржавају народ у глуности, недајући му школе и учећи га да народ треба да слуша своје турске господаре и да треба да им све даје, што год оии ишту, обричући му за то <( на другом свету вечно блаженство^, кад се још узме у обзир поцепаност народа на три вере — онда је појмљиво, што .је Босна још једнако турска. Свајевласт звала се како му драго — у турским рукама; хришћанин не може ни на суду сведочити, а у свако му доба стоји под грлом пож аге, бега или сиахије. (< Ал је крвца из земље проврела Ј> , <( 3еман дође, ваља војевати/ Народ се и у Босни прену — и тамо се отворио рат са крвопијама на смрт и живот, па што бог да и срећа јуиачка. А даће и бог и срећа јуначка, ако се само сва браћа — били православни, били католнци сложно уздрже — и ако им браћа у помоћ притеку. Кад оно Римљани освојише читаво балканско полуострво, припаде Босна под Панонију, а Август је ирисаједини Далмацији; кад доцније Готи и Авари нападоше на источну римску државу, доЈуоше Хрвати и Срби, па се населише у даиашњим покрајинама и истераше из Босне те дивљаке, те је нешто од Босне припадало хрватском (до Врбаса), а већи део српским жупанима. Урош Бели рашки жупан и киез српски даде је мађарском крљу Бели II својој кћерн у мираз год. 1120. Тако пређе Босна у угарске руке, а њоме као и Славонијом управљаху угарски краљевићи, а зваху се ^банови^; кад до!>е Немања на владу у Србији, ондашњи бан босански Кулин признаваше њега за свог господара. После њега дође Нинослав, иа видећи да Срби католици у Босни нагињу једиоверној Хрватској, помагаше јавио да се Богумили у Босни рашире на штету католика. За то угарски краљ Бела IV. пошље на њ Котромана с војском, који овлада Босном 1245 год.. Тако