Srbadija

СВ. 1-

.СРБАДИЈА , ИЛУСТРОВАН ЛИСТ ЗА ЗАБАВУ И ПОУКУ.

Босна до|е опет под Угарску. Од ње је доби српски краљ Милутии у мираз поред кћери мађарског краља Стеваиа V. год 1286. Тако и опет Босна дође у српске руке. Но католици у Босни и опет учинише, те је Милутину узе кнез Павао Бребирски, и ако не све, а оио оиај део, где су већином били католици. Хум — данашња Херцеговина бијаше дотле слабодна жупа, независна и од босанских банова и од српских жупана и краљева. Доцније се сиоји Хум са Босном жеиидбом. Доцније збаци угарски краљ Карло Роберт босанског бана Павла Бребирског са баиства, због његових неких недела, а намести на његово место Стевана, сина Еотромананова. Сад је дакле Стеван Котромановић. био бан Босне и Хума, а призиавао је угарску власт. Но ма да је зависност Босие од Угарске била само по имеиу — јер Босна не даваше Угарској ни данка ни војске, и боиови управљаху Босном сасма незивисно, пошто се Угарска није смела и није плећала у унутарње босанске послове — опет се Стеван не могагае измирити ии са овим, па хтеде да ишчупа Босну и испод самог и о к р ов ц т е љ с т в а угарског, на како католици нагинаху Угарској, то он бар тајпо помагаше нравославне и Натарене. У том Душан Силни заиска Стеванову ћерку за ског сина Уроша, а с њоме Хум у мираз, па кад Стеван не хтедедати Хума, а Душан отме од љега скоро сву Босну. Сад опет навали православио свештенство да истисне из Босие католицизам. Кад Душан умре, а српско се царство разби на вагпе држаавица, онда се прогласи у Босни Твртко I, синовац Стеванов, за самосталногвладара, не хогећи као год и други намесници слабога Уроша слушати, па и знатно рашири своју државу иа штету Урошеву. Годиие 1378 ирогласи себе босанским краљем, иа узе и Зету, но она се после одврже од њега, па се приљуби још јединој Душановој области, коју Турцијош не покорише — Србији, иод кнезом Лазаром, јер друге српске државнце Турци већ сломише, Вукашин пропаде на реци Марици, Бугари илаћаше већ Турцима данак, пошто су се најнре и они одметнули од Уроша, а Турци за тим отеше Енир и 'Гесалију. Год. 1391 удари на Босну Жигмунд краљ мађарски, али не могаше Твртку много наудити. Твртко је докле први краљ босански, па пе хтеде више трпити ни само покровитељство Угарске. После њега дође његов братучед Дабиша. Од њега се одмете Вук Храна, намесник му у Хуму. Које то, а које пропаст и Лазарове државе на Косову, а које страх турски нагна Дабишу, да се сближи Угарској, и по томе сад стојаше Босна опет иод угарским покровитељством. Дабиша умре без наследника. Твртко II незаконити син Твртка I прогласи се за краља, али га властела не хтеде, него изабере за краља Остоју Христића, једног од најзнатнијих босанских племића. Остоја да би се боље одржао против Твртка, удружи се са Владиславом Напуљским, супарником ондашњег мађарског краља Жигмунда. Ал' Жигмунд оте неки део од њега, па намести тамо неког Хрвоју, а 0зтоја побеже доцније Турцима. Кад доцније Твртко опет помагаше Владиславу Напуљском, дође Жигмунд с војском, потуче Твртка, на га одведе собом у Угарску, а у Босни иамести грофа Диљског. У том дође Остоја са турском војском, на освоји јужни део Босне. Сад не хтеде ии Хрвоје признавати угарско покровитељство, па доведе турску војску у Босну, али га Турци преварише; они истераше из Босне Мађаре, али је задржаше за себе, а Хрвоја мораде побећи у Котор, где на скоро и умре. Жигмуид истера затим Турке из Босне, па доводе Твртка натраг у Босну год 1418. Но да би се опростио Турака, који са истока наваљиваху иа Босну, плаћао им је најпре годишње 2000 дуката, а после и више. 11о смрти Твртка II. који не имађаше наследника изабере, босанска властела нсзаконитог сина Остајииа, Тому Остојића Христића. За негово је доба папа јако радио да рашири катодицизам у Босни, у том се Стеван Косача огласи да је веран католик, на измоли 1444. у цара Фридриха херцеговско име, од чега се Хум пазва Херцеговином, или војводствои Св. Саве. Тома се бојао Косаче, иа зато се још бољма приљуби напи и Угарској. Тома је, да би им се улагао, јако номагао католицизму, а гонио православне и Патарене. Године 1459 уби га незаконити

син Стеван Томић (или Томашевић), иа седе на очински престо. Да би се на њему боље држао, замоли папу да га крунише, да му иошље католичке бискупе. Пана му све то учини, и обећа, да ће му израдити помоћ у Угарске нротив Мухамеда II, који на позив краљеве матере пође на Босну. Томашевић надајући се тој помоћи откаже султану данак, а султан пође на њега са 150,000 момака. Иравославни и Патарени које је Томашевић тако јако гоиио — не хтедоше се бити, Косача му не хтеде номагати, а и мађарска номоћ изостаде, те Турци Томашевића заробише, на га погубише под градићем Белајем год 1463, а Босну узеше за себе. Тако пропаде босанско краљевство, а Херцеговина, под Косачом задржа на још неко време своју независност. Но под косачиним сином Владиславом освојише Турци и Херцеговину 1482 године. Још пре тога сломише Турци мађарску силу на Мохачу, а кад им срећа доцније окрену леђа, те беху потиснути из Угарске, хтеде Аустрија за се добити Босну, али узалуд. Од то доба даваше Босна највише страшних јаничара — заробљеие, па потурчене српске деце, коју Турци турише у војску. Властела се сриска у Босни сва истурчи да задржи имање, а народ допаде потпуна ропства. Кад Махмуд II истреби јаничаре, побунише се у Босни потурчењаци, ал' их султан савлада. Годиие 1849. побунише се потурчењаци у Крајини, Султаи иосла на њих Омер-пашу. Омер обећаваше раји велике повластице, ако му помогну савладати усташе. Скочи сва раја на оружје, да се бије за султана иротив потурчењака. Омер победи — а раја донаде још гора гонења. II лани скочи опет раја на оружје, ал' не више да се бије за султаиа, но да се опрости својих крвопија. Надајмо се, да ће се крвави рат но рају сретно свршити, те да ће и за њу један нут сијиути сунце боље будућноСти. Оволико смо држали за нужно иацртати у кратким потезима новесницу те несретне земље, а сада да пређемо на нашу слику Сарајево, главне вароши у Босии. Сарајаво лежи иа утоку Миљацке у Босну, на висини од 300 с/гопа изнад мора. Некада је било уњему до 100,000 душа, а сада је 60,000. Осим других турских власти живи у њему и православни митрополит. Са својих преко 300 џамија имаде Сарајево доста источњачки карактер. Састоји се из вароцш и старога градића са његових дваиаест кула. Год. 1832 сагради Махмуд-паша још један градић, ал' чим он оде, а Сарајлије га иорушише. Сарајево је главно трговачко место у Босни, и у трговини може се приличио мерити са већим варошима. Имаде и лепу нравославну цркву, а родољубива општина сарајевска не жали ни труда ни трошка старајући се о просвети свог сиротбг иарода. Вели се, да је још Котроман 1263, ударио темељ дапашњем Сарајеву. Неће ли дати срећа јуначка, да и Сарајлије узмогну већ једном слободније дисати и да у тужној Босни процвета једнакост, слобода и братство. Та ваља да су већ једном ираотачки греси нокајаии? БЕОГРАД. (В. слике на стр. 8. и 9.) Коме Србину не закуца срце силиије, кад чује ово име? Ком Србину не пролете манггом све слатке и гррке успомене, кад се сети дичне престонице српскога Пијемонта, око које се отимали толики пароди, око које је толика крв проливана, одбијајући од ње или отимајући је од азијских ордија, што но по1)е, да се као каква бујица прелије преко Јевропе, ругаећи и ломећи све гато на путу сретне. Београд је променуо многе господаре, а сада је глава од Србије. Београд (турски Дарол Џихад т. ј. кућа светог рата) је стара насеобина римска, под именом АЊа §теаса или 8)§т(1ипшп. Лежи на утоку Саве у Дунаво, на десиој обали, и то на одронку српских гора. Састоји се из града и варогаи. Некада је био знатно трговачко место, а носле је, испод турских топова, трговина му доста опала, ограничивши се на то, да буде главно тржигате између Србије и Аустрије, Но од како је град у српеким рукама, ие само да се варош полепшава,

него и трговина цвета, а згодан положај Београда, опасаи са две стране Дунавом а с једне Савом, јамчи нам, да ће Београд временом и Будим-Пешту надмашити. У њему живе већином Срби, ал ћеш наћи и других народа, па и шпанских Чувута, Цинцара итд. Кад се оно нодедила римска држава иа источну и западну, Београд је потпао под источну или византијску државу. Од ње буде отет године 186. од ма1)арског краља Соломуна. Душан га отме од Мађара, а деспот 1ј5'Рђ е Вранковић га даде Мађарима у замену за многе градове у Мађарској, једно, да би тако покрвио Мађаре са Турцима, а друго, да би себи осигурао леђа, ако би га Туци протерали. За Мурага II. нападне везир Алибег на Београд год 1440, ал' узаман. Након године дана нападну га Турци поново под Исак-Пашом, ал' их Сибињаиин Јанко потуче до ноге. 'Грећи нут га нападне Султан Мухамед II са 150, 000 момака са сува, а са силном флотилом са воде, ал буде 22. Јуна 1456. од Сибињанин-Јанка потучен. Четврти пут, год 1493 хтедогае га Турци узети издајом, ал' не успеше. Год. 1521. нападоше га Турци пети пут под султаном Сулемаиом II са 200,000 момака. Срби и Мађари бранигае га јуначки, двадесет пута су Турци јуришали, док га нанослегку освојише, и то •— веле — издајом. Мађарску посаду јаничари сву исеку, а многе Србе одведу на Боспор, где населише село, па му дадоше име Београд. Сад је Београд стењао под Турцима нуних 156 година. онда га године 1688 отегае Аустријанци од Турака под Максимилијаном Баварским; ал' већ носле две годнне оте га онет на јурига од Аустријанаца ћунрилић везир. После три године нападну га опет Аустријанци, да га отму од Џафет-пагае, ал узалуд. Дође до карловачког мира 1699 год., а Београд опет остаде Турцима Кад се год 1716 опет заратигае Турци и Аустријаици опседне га прииц Јевђеније са 80,000 момака. ћуприлић везир дође са 150,000 војске, па опколи аустријску обсаду. Аустријанци нагаавгаи се у невољи иападиу ноћу по густој магли на ћуприлића, па га потуку до ноге. Ту паде 28,000 Турака. На ту весг преда Београд заповедник града Мустафа Аустријанцима. Начини се пожаровачки мир год 1718 и Београд остаде Аустрији. А кад се доцније Аустрија опет зарати са Турском, буде аустријска војска под Валисом од Мухамед-пагае код Гроцке са свим самлевеиа, те се углави београдски мир, Све оно, гато је нреприиц Јев^ен у Србији, Босни и Ромаиији отео од Турака, све то сад опет припаде Турцима, па тако и Београд. Кад се доцније Аустрија на ново зарати са Турцима, хтеде Јосиф II год 1787 у децембру да Београд освоји од Турака, па погаље Дунавом четир регименте, да га но магли са Дунава иападну. Ал како војници од густе магле нигата невидегае, те се од једном нађоше чак под Панчевом, и тако од тога не би ништа, али га посе две године нападне Лаудои-ђенерао, па га отме од Осмап-пагае. Учини се мир а Београд опет оста Турцима, У свим тим бојевима са Турцима увек су Срби у Србији и ови у Аустрији помагали свакоме нротив Турчина. Обећаваие су им златне куле, а гата су добили? Но о томе нећемо даље да говоримо, да не цвелимо српска срца. Доста је да споменемо, да су у свим тим ратовима били језгра и маћарске и аустријске војске нресељеници срнски у Аустрији, а Срби из Србије гомилама јурише у својевољачке чете, у нади, да Аустрија при склапању мира неће ни на њих заборавити. Али Године 1801 убију дахије (емигранти) београдског пагау Хаџи Мустафу, најме турске и арнаутске хајдуке, па почну са њима да упраљају Србијом, не слушајући ни самог султана. Грозно је и помислити на ту њихову владавину. Једва се онда народ освести, да мора сам себи помоћи, јер, ,-Неће удрит' краљевство на царство^, и «Јер кнезови нису ради кавзи 5 ', <,Ал' је рада сиротиња раја\ Тако устаде Карађорђе, нодиже заставу ослободђења, па освоји Београд од Турака год 1807. Гушанац Алија са крџалијама, и Сулејман пагаа са јаничарима изгубише тако Београд. Београд је