Srbadija

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св. 5.

Лаком као вјештица на ђецу. 11 оланан као вјештица на ђечану крв. Нријенуо као баба на гојно дијете. Куд' ће вјештица, но у свој род. 1 ) 6. На божитње и на бијеле нокладе вечер, ко се боји да х-а не би ону ноћ вјештице изјеле, оно чарају: а) намажу себе и ђецу чесном('Гурци веле „Сарансак", раја „бнјели лук«, тал. А^Но, а Њемци: Киођ1аисћ) по прсима и испод пазуха, јер кажу да вјештица кад и мало нањуши чесан, бјежи као враг од крста. б) Изврну у кући вериге наопако, да не бн могла уљести кроз оџак — димјак. н) Кад у вече запрећу ватру, ставе у њој рог бравл,и, да од оног када кућа засмрди, којег никако не може вјештица да трни но далеко бјежи; и г) на бнјеле нокладе, па и про све године, свак исмрви јајеке л»уске, да се не би вјештице у њима могле превозити. 7. Кад у кући улети некакав лепир н кад на около свијеће облијеће, мисли се, да се је оно вјештица нретворила у лентир, сви у кућн скоче те је увате, н сажегу јој крила на свнјећу, баце је пред врата од куће и рекну : „дођн шјутра рано, да ти дамо соли". Да би ночем шјутра дан у јутру дошла каква стара жена, да нешто узајми у ону кућу (^као што обично по селима раде н. п. соли, ватре, квасац, сито, сач и т. д.) сви мисле, да је она у они лептир била, па јој гледају да није негђе по образу или по глави изгорјела. 8. Кад је вријеме да сескупљају вјештице на њиово гувно, свака се од н.и некаквом масти намаже*), те јој одма изникну крила, колнко у највишега орла крсташа, али не од нерја и перушнна, као у остале тице, него месате налик слијепога миша. С оваковим крилнма, веле, да она лети ђе гоћ оће, и кад полети, рече: „ни о трн ни о грм, (т. ј . да не ударн) него на мједено гувно."' У. 11ок. Вук, осим другога о вјештицама 3 ) каже, како у Оријему вјерују, да се вјештице највише сакупљају више села Моловина на некаквоме ораху, а у Хрвацкој на Клеку више Огулииа, и шта више, да је некакав чојек нз Сријема видио, како му је нз куће вјештицаодлећела, па се и он с оном масти из лонца намазао, и рекавши онако као и она, нрометнуо се и он у нешто, и за њом одлетио на орах внше Моловнна, ђе је нашао мноштво вјештица ђе се за златним столом часте, и нију из златније чаша. Кад их сагледа— каже пок. Бук и многе међу њима нознаде, нрекрсти се од страха и чуда говорећи: „анатема вас било!" У онај исти мах оне се све разбјегну куд која, а он остане под орахом, чојек као и прије што је био; златнога стола нестане као н вјештнца, и све се чаше претворише у напке некаквије стрвина. 10. Жена, која је вјештица, кад ноћу из ње изиђе нечисти дух, кажу, да лежи као мртва, и да би ко знао кад она без злога духа лежи, на да јој окрене главу ђе су јој ноге биле, не би се више никад нробуднла, него би је укопали мислећи да је мртва. 11. Кад је случајно номор у народу, а особито међу мушке главе, а не зна се од које болестн, мисли се, да су се у оно мјесто договориле све вјештице, какоће мушке главе искорјенити 4 ), скуни се све село, ко оружје носи, и уговоре, да сваки своју жену н мајку, којој је прошло 50 година, доведе на ријеку, а ђе нема ријеке на какву другу воду, као н. пр.

*) Вукове и моје народне нословице. 2 ) Мнозину сам иитао, код сва три овдашња народа, да ми кажу, каква је ова иасг, и од шта се начиња, али ми нико није знао казати нраво, но неки тако, а неки овако. Овђе у Херцеговиаи каза ми неки нок. Вук Тешановић (који иташе 108 год). Чуо сам, веии ми, од стари л>удн јошт у моје ђетинство, да се ова маст прави од љуцкога сала, а замијеша и вари у ђетињу крв, па јошт некакве траве у лвнцу с овијем Јномијешају* 3 ) Живот и обичаји народа срнскога, на страни 212. 4 ) Горски вијенац, на страии 88. Сви из гласа.' — Не би еама еебе иоружила Да у тај лик није обештаиа, —- — Јере види траг ии исконаше.

на убао, на чатрњу, илн у јажу од воденице, те сваки своју редом, на очиглед народа баца У во ДУ> превезавши је конопом испод рамеиа. Која потоне, брже сваки своју нз воде иснотеже, а која не потоне, оно је нјештица, и народ оће да је каменује; но они чнја је, скине народу капу и замоли се: „Не браћо ако Вога знате! зватићу понове н калуђере, да над њом поју масло, те ће из ње ђавола сила излећети, и од гријеха ће се покајати'), Овђе свак ласно може разумјети зашто неке потону, а неке неће, него но врх воде плутају, н. п. која гођ нане дубке ногама ие може ласио нотонутн, јер јој уљезе вода нснод кошул.е, зубуна, н онрегл.аче, те је уздржава, као амбрела, доклен се ал»ине добро не напоје воде. 12. У народу сс приповиједа, да се много вјештица пред смрт нокају, ево на којн начии: Не казује својим другарицама ни никоМе живу, чека младу недел.у, на се у јутру рано дигне и прекрсти, отиде у најближи манастир, и знајући да у њ не може уљестн зазове калуђера, да је одријеши од грија. Калуђер изиђе скњигом и с нетрахиЛ )Ом на авлииска врата, н преметнувши јој нетрахил. про главе, чита некакву молитву, Народ каже да у они мах испод нетраиља избљује све нешто на комаде, као месо, крваво, и после уведе је калуђер, исповеди је н нричести. Носле кајања она постане љекарица и од вјештица и од свију други злију душа, јер већ све и сва зна. Оваконој л .екарнцн свака се мајка, која ђеце има, удвара и на мито држи, зато, да би јој у случају болести којега ђетета ваљала и ђецу лијечила. Овакови женамного по иароду има, која највјештим лукавством мами просте сел.ачке жене са житом, мрсом, ал.инама, вуном, па и у готову новцу, и свак јој воли дати прије но у цркви. 13. Каже нок. Вук:кад бн могао чојек убити змију нрије благовијести, па да усади у њезину главу чесно бијелога лука да никне до благовијести, па да га зађене за капу на благовијест кад иође у цркву, онда бн нознао све жене које су вјештице; све би се — каже 1!ук — около њега скупиле, да би му како огеле или украле оно чесно иза капе. Ја ни ово нијесам нигђе у ове крајеве чуо. 14. Осим овога што сам до сад о вјештицама казао, ево јошт нешто, што сам у Црној Гори чуо нрнповиједати, које је попритврђено у подлиску „Црногорца" број 14. 1874 године: За вјештице веле, да су то жене пошто добро остарају, али веле да има и младије вјештица и да се многе саме кажу да су вјештице, а неке се свештеницима исноведе да су такове. Оне се у сваку живину промећу, а највише у лепира, у тицу н у кокота, или у што оне оћеду. Говоре, да се о васкрсенију најбоље могу познати вјештице, а то: кад је снак у цркви, треба да неко на цркви нреврне тиглу (цријеп), на ће се свака вјештица згурити и неће се моћн ни једна исправити ни с мјеста маћи, доклен ону тиглу неко опет преврне, како је н прије била стављена, кад се црква покрнвала. Другн опет веле, да на Ускрс треба забити под црквени праг иглу шиљу без уши: а трећн опет: кад буде на велики вход, да треба нребацити нреко цркве тељиг, у који ору волови, па ће се исто догоднти с вјештицама као што на више казах, н остале би онако згурене, докле гођ опет неко натраг не пребаци тељиг преко цркве. Сви иак мисле, да свештеннк може познати сваку вјештицу кад нм дава нрнчешће, виђевши им нешто у зубовима, али нх не смије просочити, него нх чекају на покајање. Да народ пак мисли да се вјештице могу пријеваром уФатити, ево о тому неколнке при') При повиједаии су ми, да је раметли Асанбег Ресулбеговић требинекл забит (чнни ми се 1837-ме године) био нагнао под силом све хриетијанске старе жене овако бацлти у ријеку Тробишницу, и да три жене, које нијесу биле потонуле, једва је народ иа молбу и на одкуне од смртн их курталисао. 3 ) Лексикон Вуков по^ ријеч ^Влаговјест", на страни 30.

повједке, које и данас у народу по Црној Гори живе. Тако причају да се једном некаква мајка с другим вјештицама договорила, да попије своме сину крв. У том договору бијаше и њезнна шћер, којој бн жао својега брата, те ће да ногине, те му открије мајчнну намјеру и научи га, како да се снасе његове погибије: „Довече, вели му, доћи ће к тебн три вјештице; оне ће све три уљести кроз кључаницу од браве, него ти узми мијех, па му намјести грло около руне на брави, па кад оне уђу у ми јех,а ти га брже боље стисни руком за грлић, па добро увежн с подвезом од докол.енице, н тако ћеш све три уФатнти". Врат јој уради, како га је она научила. У нече кад се смрче разапне грло од мијеха около рупе на кљу чаннца, кад ето ти све три вјештице кроз браву, па у мијех, н он онда завеже мијех и све три ухвати. Кад у јутру ал' у селу три жене мртве, међукојим и његова мајка. Кад их понесоше да их копају, а овој снн повика за народом: _Стан"те људи! ие копајте те жене, ја имам нешто, чим ћу их све три сад оживјети". Народ му се почо посмијавати и ругати, а он дигне иснод струке они завезани мијех с, вјештицама, те га пред народом раздрнјеши; а из њега излећеше трн лептнра, те ајд' право сваки у своју жену, н чим у њнма уљегоше оживјсшс. Народ се снази што је, те прегне да све три каменују, али се оне заклеше у црквн, да ће се покајати, н да ће се више нроћн икоме :>ла чиннти, те им тако опросте живоге. Причају опет, како нх хватају мало другчије: Нмађаше — веле — један чојек шест синова, па му сви за једну ноћ помру. Чуђаше се сиромах отац, шта му се догодн од толико синова, доклен му не казаше л.удн н жене онога села, да су сви бнли нзједенн од вјештица; тада поче да размишл.а како бн им се могао осветити. Слушао је од етарн попова и калуђера, да се вјештнце нретварају у тице, лептире и друге мале жнвотиње, и тако да улазе у кућу ономе, коме оће да зло раде; и ненмајући браву на вратима од куће, проврти на њима једну малу рупу и намјестн около ње један нразан мијех, да нх у њему похвата. Кад је било около ноноћи, чује ђе лепећу неколико тица около кутњи врата, па све на један нут нрестадоше, а мало ставше, ево их једна но једна, те све у онај мнјех кроз ону рупу, коју је он био нровртно. Он стисне руком за грлнћ од мијеха, а извуче гатњик од гаћа, па га добро у грлић завеза. Кад шјутра у јутро диже се да видн, чује но селу неко кукање на све стране; нотрчи тамо ла види шта је, кад нма шта виђети: помрло ту ноћ десет жена — све оне, којијема је он душе ту ноћ похватао. — Окуни се народ и иаираве десет мртачки носиља, те с овн десет жена пред цркном да нх копају, Кад их оћаху да у гроб мећу, овн им отац повика: „Станите мало! Коначи стадоше, а он отвори онај мијех, те нз њега испушти све тице, које ношто излећеше свака одлеће у своје тијело, и све десет жена на они мах оживјеше. Народ се почне чуду чудити, питајући један другога: што ово би?, а онај им чојек ноче да прича што се догодило, и како нх је он похватао, па замолн народ, да нм опрости, који их шћаше да све под проклету гомилу побију.Народ им опрости, али само под тим уговором, да се покају и у црквн закуну, да неће већ никад иикоме зла чннити, које тако и буде. Како се вјештица претворнла у тицу г причају овако: Шнкала — веле — једна сестра брата у колијевци, док ево од некуда долеће једна тица иокрај ђетета, а дијете онај. час поче да нлаче, и да од некакве муке вришти. Зачуди се сестра, што то од једном догоди се ђетету, јер до оног часа је мирно спавало н тихо дисало. Кад она внђе тицу нотрча н срећом је некако смлатн марамом и живу ухвати, па је баци на ватру и запреће је у жерав. Чим тица изгори, а дијете преста д»