Srbadija

Св. 5.

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

73

гледао?, шта су Талијанци некаква чудеса у игри чинили, (које се талијански зове ргезп^§■10, а њемачки: Та8с11еп8р1е1еге1). дио осми. Мрци и гробље, Нема тога чељадета, без разлике спола и узраста, који би ноћу покрај гробл>а смио сам проћи, а у гробл.е уљестн нн само други, без неког страха, да му се не би нешто у љеговој зажеженој Фантазији привиђело, зато што мислн н вјерује, да се многи мрци ноћу нз гробова дижу, не само они, о којима ћу сад говорнтн, него н многи други, као н. п. а) који су умрли без нсповједн н нричешћа, јер они веле: „нијесу с.е с' Богом умирили": б) они који су прн самрти затајали од свештеника некакав грнјех; в) онн те су умрли не опростивши некоме учињено му зло; г) она ђеца, те су без крста умрли. Сви ови мртви, за које се мисли, да се из гробова дижу, народ вели да нх земља из себе избаца, и за учињене грехове у своја њедра не трпи као друге мртве. Ево дакле неколнко мртви, који 1Ш народном вјеровању спадају под именом „зле душе". а) Тенац, (вампир, вукодлак, а у Боки римокатолицн: „лорко") за којега се мнсли, да је био једогоња алн шјеновит; кад умре, испрекидају му ножем црни кора петне н испод кољена жиле, као и вјештицама, да се не би ноћу из гроба днзао н зло народу чинио, и осим овога забију му под сваки нокат од ноге по једну трнову драчу, иначе, веле, да би V њега улегао некакав нечисти зли дух и у њему би за40 дана и ноћи живио. Ево како тенца народ описује: Он је, веле, у гробу надут као надувани мијех, црљен у образу као крв, 1 ) очи избуљене, крваве као два кокошиња јаја; ноћу кад из гроба излази завијен је у покрову бијеломе, и за собом вуче некакве дугачке вериге, у којнма он пути све оне, које може уфатити, те нх у гробу дању једе. Кад се у које село појави у л,уде помор, одма се сви сељанн окупе, и веле „повампирио се неко", те нагађу, ко ће то бити.На кога посумње, иду сви ко оружје носи над оним гробом, н носе собом трнов колац, 2 ) откопају гроб, и ако га нађу надута прободу га с. коцем, а колац сажежу на ватру. У случају да би кога поштрапала мртачка крв, морао би веие — до трн дана најдаље умријети 3 ). У случају кад бн народ откопао гроб, а у њему не нашли чојека, о кому су они сумњалн, надута, него се ночео распадати, па да ие би у залуд откопавали друге гробове, доведу црно ждријебе, или коња пастуха(хата) те га водају преко свнју гробова. На онигроб, преко којега неће ждријебе да пређе, него ночне ржати н тући ногама, веле: ево је у овому гробу тенац, или некаква друга зла душа, те тако они гроб откопавају, као шго казах. Народ мисли, да су вукодлаци најжешћи од Митрова дне до бијели поклада, док зимно доба, веле, нрође, н док су ноћи дуље но дан. Да се нак не би повампирио какав чојек, који је у свој внјек најпоштеније и најправије живио, чувају га кутња чел,ад, од како умре па све доклен га укопају, да не би случајно преко њега ништа летуће или четвероножно прешло, јервеле, да би се н он морао повампирити. Кажу да тенцн кад изиђу из гроба буду замотани у оном бијелом платну, у кому су закопани; да ноћу чешће пута иду, те са

својом женом спавају. Ово последње потврђује и пок. Вук •) и наставља: „ако му је жена млада н лнјепа, од којега сеона никако укрити не може, осим у цркви, јер веле да се он може и кроз најмању рупу провући, као и вјештнца." б) Мацарули. У народу мисли се да сва она ђеца, која без крста умру, и она копилад, која се одма по рођењу удаве, нзлазе ноћу нз гробља, те угушују малу ђецу у колијевкама и сисају им крв; и кад су ситана женске крви играју се ноћу но гробљу и да с.ваки има у руци по једну малу свијећу, које им се за час ужде, а час удуну 2 .) Вук у рјечнику под нме „мацаруо" каже, да ове свјећице ђеца на врх главе носе, но ја то нијесам нигђе у ове крајеве чуо, него у рукама. Кад се мацарулнма наврши девет мјесеца по смрти, кажу, да већ носле не нзлазе, него се растану као н остала ђеца. Кад стар чојек умре, за којега се мнсли да је једогоња, или стара жена да је била вјештица, осим што му нспрекндају испод кол>ена

») Нар одна пословица ,,Црвен као тенац", „Избулио очи као тенац". 3 ) Вук у лексикону на страни 79. нод име „Вукодиак" каже, да је глогов колац, али сат ја свуда слушао да је трнов, 3) Слушао сам у моје ђетинство пок. матер, кад је казивала, да се био потенчио некакав Ришњанин (чини ми се СтијеповиК) па да је њезин нок. отац на мјесту био, кад су га трновим коцем проболи.

Весе.1 ицки !>оа;идаровиК.

и петне жиле, кад га изнесу нз куће за њнм баце какав земл,ани лонац, да се сломнје, да се не бн кад к својој кућн повратио, а Вук вели, да му ваља рећн: л на путу ти вук н трново коље." Ако се оваковоме мрцу случајно отворе очи пошто умре, свн се у кући боје, да ће неко за њим до брза умријети; зато, кад које од овакове чељади умре, и пошто му затворе очи, вазда га неко чува шједећи крај њега н све гледа, да му се не би почем очн отвориле, те му опет одма прстнма заклапје, и дотле придржи докле гођ трепавице осгану скупл,ене као што треба.

ДИО ДЕВЕТИ. Нечисти духови. а) Вјешшица. По народном казнвању не може бити никаква ђевојка вјештнца, него

1) Лексикон, под ријеч .,Вампир", на страни 79. 3 ) Ко је читао Стојковића физику, он зна, да се по гробљу — особито љети и кад се мртац у плитку гробљу укопа — овакови свјећица налази, које проузрокује масно и путрефицирано тијело, и кад се овај смрад умијеша у чисти ваздух претвори се у неку електричну свјетлост, која хода но гробл>у онамо, ђе га јачи ваздух тиска, доклен се гођ сва ова маса у здравоме ваздуху не изгуби.

жена удата, и тек после своје педесете го" дине, и која се нечистом духу обешта, те у њој уљезе н зло правијем чини. Њу нико ни по чему не може познати, Оснм само што јој се веле — видн прегиби меса налик крста, којн јој не може као другим крштеним правим душама у животу бити, него га жнвот избаци, те јој се под нос види да народ по ње грдилу познава и од ње чува. Свака се вјештица и мора роди у крвавој кошуљици ((ЗабвсћаЉаи^сћепДпГесШз) зато многе вјеште и знатне бабице назе кад се дијете роди, ако је мушко закопају му је у земљи нли спрже на ватри, да не буде једогоња нлн тенац, а женско да не буде вјештица или мора. Многи пак кажу, да овакова ђеца морају бити у његовом животу нешто сретњиу свему, него она што се без кошуљице рађају. 1. Владика црногорски највјештије и најбол,е је доказао у свом „Горском внјенцу" на страни 87. како вјештице постају, и шта раде. Ево како. Питали Црногорцн бабу вјештицу: „Кажуј бабо! јеси ли вјештица? — Лесам кнеже, није вајде крити! А како се градите вјештице? — Ми имамо једну траву зато, Па ту траву у лонац сваримо, Из лонца се редом намажемо; Иза тога будемо вјештице. — Па послије што се од вас ради? — Купимо се на мједено гувно, Нико не зна до нас ђе је оно, На вратнла о марчу јашемо, Договоре кријући чинимо, Какво ћемо зло учинит' коме. ЈКивином се сваком промећемо, Возимо се на сребрна весла, Лађа нам је кора од јајета; Зла мрзноме чинит' не можемо, А ко нам је мио алн својта, Траг по трагу његов ископамо." а даље: кад је питао кнез Јанко кнеза Рогана: Хвала Богу! има ли вјештица? а он му одговорио : Има кнеже некије рогоша, Под облак ће устријелит' орла; а после иитао Вук Мнћуновић владику Данила: Ти владико знаш дубоке књиге, Налазиш ли у њима вјештице? па му владика одговорио, да од тога нема ништа нн у каквој књизи, него да су то бабске приче и лукавства 1 ). Можемо дакле из овога закључити, да се свак свуда старој баби удвара, особито у роду и у сродству, бојећи се од ње, да није почем вјештица па да своме миломе ништа злога не учини. 2. Вјештице, по народном доказивању, претварају се V великог и малог лепира,- и може кроз најмању рупицу у кући или соби уљести, те ноћу даве људе а највише гојну ђецу. 3. Кад ноћу чојек спава — каже пок. Вук г ) — она га удари некаквом шипком преко лијеве снсе, те му се прси растворе, док му извади срце и нзједе, на се прсн опет срасту; но ја овамо нигђе ово чуо нијесам. 4. Даље каже Вук, да неки тако изједени људи одма умру, а неки живе дотле, колико му је вјештица осудила, кад је срце јела, и онаковом смрти умру, коју му је она намијенила, но ни ово ја нијесам нигђе чуо. 5. ТЗеца мала у колијевци, која су од вјештице изједена, веле, да свако они час умре, зато, што је ђетиња крв нешто слађа од зрела чељадета, н што му сву крв нопије, као што нас оовомеув]еравајусл,едеће неколико ријечи: г ) Горски вијенац на страни 89. 2 ) гКивот и обичаји народа српекога, на стјрани 211.