Srbadija

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св. 5.

је дланом поклопн говорећн : л ако је мој син н. нр. Јово уречен, ногонн у дно, а ако ннје, не нотонн." Ако која од опа трн угљена, нии сва три, нотоне, знак је, да је уречен, а ако не потоне, није. 1 ) Ако је уречен, онда она која је метала угљевље, намаже прстом боннка о.вуда по зглобовнма и испод ушију; дадпе му трн пута да сркне од оне воде, а ону што остане проспе иза кутњн врата. Ако ни једаи не потоне, и тако баци спе иза врата, али му не дава пити, нитн га маже. б) Невкдопни болови. Кад кога нешто заболн на једно мјесто, или оће да се нешго испење, као чир, мнцнна, нодкожњак н т. д. зовну бајалицу, која вазда има готово од некога написано на једном бнјелом листићу девет бројева, ево овако:

сс

Овн запис држн у лијевој руци, а у десној ножице, или брнтвицу с'врхом, па рече боннку: „упри с' прстом од десне руке оно мјесто, ђе ти сијева и ђе те боли." Кад боннк ово учини, онда она пробије врхом од ножица првн број с једне стране на другу, н упнта: „болн лн те сад?", а он каже: болн. Сад пробије број 3. на 9., па 5., на 7. све питајући као што казах, док све бројеве не прободе. Ако одговорн „не боли", внше не пробада, а ако рече: „болн ме," а све је бројеве нробила, онда опет шјутра у јутру исто овако радн и за три јутра заособнце, по вазда донесе новн листић с означенима бројевима 2 ). Ако случајно бол малакса, веле да је бајалица нзвндала, а ако не буде ништа боље, бајалица каже да ово ннје од зли душа, него божје даће, онда зову попа или калуђера те бонику на оно мјесто начннн пером од писања оваку Фигуру, којега онн зову „Соломунов крст«.

в) Труиац. Сва трн народа, о којнма је моја рнјеч, овако зову ону болећнцу која обнчно чељадету дође на горњој или доњој усници, а внше се пута обаспе но објема. Народ мнслн да је онај, коме ове бољвтице дођу, нзно нешто од онога што је мачка глодала, гризла па оставнла : зато, он велн, ваља уфатнтн мачку, узети мало круха у руци, на ш'шом шјестн крај ватре, милујућн мачку да му не нобјеже. Примакне они комаднћ љеба к ватрн, па такне бољетицу, и пруживши мачки, као да ће јој дати да поједе, говорећн: „Мачки трупац, мене крушац," пошто трипут овако урадн, онда дадне мачки оно мало л.еба да поједе, говорећи: „мачкн н трупац и крушац." Ако је ова болећица на лудо днјете, које не зна ово говорнти, онда му мајка али баба ово ради. г) Сугреб је по народном вјеровању оно мјесто, ђе обнчно кучке гребу првим, а внше пута и задњим ногама, и веле, ко најнрви на сугреб наетуни да ће се у њему тако ужднти крв, да мора онн час нли побијеснити нлн док је жнв ван здраве памегн бнти. Ко други, за првим наљезе, веле, да ће но њему све некакве пувице изићи налик оспица, а трећему, веле, не може ништа иаудити, осим само ђе Ј ) Ево главни разлог зашто је народ до овога сујеверја довео: Наравно је, да ни један угаљ неће по врх воде пливати, који је од тврдога дрва, н, п. дуб, јасен, бријест, цер и т. д. а да не може потонути, ако је на ватри било дрва од липе, врбе, смреке, тополе, јасике и. т. д. 3 ) Јесенас кад дође овђе у 'Гребиње билећки кајмакам Јавср-ага-посјетн ме, а мене бјеше спопануо полуглавни бол (Ет"кзгап1а) па кад чу, одма ми начини ови приложени листић с'турским нумерама, и поче питати као горје. Бојећи се ја да ,<ни се не отме с-мијех на пети прободај рекох му: неболи ме. Он је родом из Урумелије дакле и онамо исто у народу, поотоји.

кога за два три дана поболијева глава. 1 ) Од сугреба нијесам могао чути шта чарају или гатају ономе, те се мислн, да је на сугреб наступио, осим свуд једнако, т. ј. ако помахнита вежу га и бајалице којешта гатају, па ако га не узвидаше кроз десетакдана, оне исте веле: Ово ннје нн сугреб ни мађије, него је у њему нечисти дух (ђаво, паклењак, налетник, накосњак) н ондл зову попове нли калуђере те му свештавају масла (влеосвнтценн;'). Ови пак, ако га молнтвама не излнјече кроз осам дана, воде боника, кутњн неко, у манастир, ђе тамо чамје илн док преболи илн док умре. д) Замавица. Кад је чељадету замавица у глави, те му се чешће пута замрсн мозак и заболн глава, тако, да ннје при здравој евојој памети, кажу на два иачина: а) У Црној горн н по селнма бокешким да је болест с' горе, т. ј. да га је нешто снашло у гори, илн да је на нешто нланниско шјеновнто нагазно, ђе су се вјешгнце п друге зле душе сакупљале; а б) у Херцеговини, да је наступио на некакве мађије, које еу њему бнле намијењене, ма да није на њи ногом стануо, него, елучајно у ходу, прекрочно. Ако боннка не бн могле бајалице кроз осам дана нзлнјечити, кажу му два лнјека: први: да за 40 дана у јутро вазда прво обукује „чарану н опанак на лнјеву ногу, па после на десну; а другн да свако јутро на ште ерце пнје по чашу воде, у којој је преноћио повратич (гореко цвнјеће). Ако му ни од овога не бн нншта боље било, онда му ваља тражити но мало свиле код девет женски глава, којима је име Марија, а код седам Стана по мало имбришнма 2 ) па ову свнлу н ибришнм, ако је мушко ушитн у капи, а ако је женско у марамн коју на главн носи, докле гођ од оне болести нреболи. ђ) Мађије или чини. По народноме казивању ово су за евакога најтеже, ко на њи наступи. а нарочнто они момци и ђевојке којима су мађије нли чини од зле душе намијењени, н да му од њи нема лнјеКа. Народ приновнједа да су мађије најтеже кад су еаставл.ене од сљедећн ствари: од урезани ноката, од нређе са стари чарапа, еиједе женске косе, од конца те ее зове ујамак или: „урезник" 3 ), н игле шнветице без ушију, а нзмеђ свега овога драча од црнога трна. Веле, да стара вјештица еве ово обмота с, једном њезином длаком из главе, и нотњо да завуче нспод кутњег прага намјенивши оној кући, па у јутру ко најпрви на оваке мађије наступн, да му нема лнјека оеим куке н мотнке; а ко други, за нрвим пређе поманита, али се може бајалицама или молитвама некако излнјечити, као што сам казао под број д.) Замавица. Приповиједа се у народу, како су ови последњн испод петрахнља нрн молнтвама нзбл,ували све ове стварн, које еам напоменуо под жестоке мађије. Вук нок. у једној пјесннцн каже, како је Ибро Челебнја зачарао материно злато, која му је ноћу само дошла у одајн: — Сама гола, у кошул,и танкој, Сама боса, у начмаге жуте, Гологлава, у марами малој. *) е) Суђетке или судиштие. Да народ свуда без разлнке нјерује, да је Бог свакоме при рођењу осудно шта ће му се у внјеку догодитн, н да се од суђења ннје могуће учувати, то је пок. Вук онширно у свом рјечнику доказао на страни 716. под рнјеч „суђење". У ово највнше овдашњи Турци вјерују и држи за велик грнјех позвати љекара и узимати л.екарије за Ј ) Горскн нијенац на страни 32. ВукМандушнћ: Неки каже: иа сугреб је стала. Неки кажз: сплеие је мађије.3 ) Моје маие херцеговачке нјесне Сваке свние у девет Марија, А V седам Стана имбрншима. 3 ) Вук иале ерпске пјесне на етрани 467. Мајка сина сво1а шјетоваиа Да се ч>ва, и да се учува Од ујаика и од урезннка. 4 ) Народне српске гнале пјесне, штампане у Вечу год, 1841, на страни 475, Вукове.

унутрашње болести, јер они кажу, даби то бнло нротивити се божјој вољи н његовој заповиједи, ношто је он тако осудио. Шта внше: овдашњи народ, Турци н раја, вели, да свакоме стоји на челу записано врнјеме, колико ће живјети, као и дан , на н мииут, у кому ће умријети; да но рођењу све до смрти стоје му на челу записати сви грјеховн, које чељаде учини, н да ће их пред Богом на страшноме суду (Турци веле на кнјамету) на внђело изннјети; да ове грјехове нико од жнвећн људи не може ни внђети на челу, а камо ли проучити, осим они људи, који би без икаквог гријеха билн; но будућн да народ вели, да је сами Бог без гријеха, а другн нико, нема тога на земљи ко другоме може грјехове внђетн алн знати оснм евојих. Ја мнслим да је ово народно суђење главни нрнмјер што су некадашњн нашн стари јунацн, а данасЦрногорцн и Турци крајнчницн безпримјернн јунаци у крвавим бојевима и у многе опасне прилике, зато, што народ у суђени дан вјерује, те на оенову овога н сковао сљедеће узакоњене пословице: Нема смртн без суђена дана. Ако је Бог осудно (т. ј. да данас погинем) ја се не учувах. Несретњога балота (зрно од пушке) бнје. Од суђене се смрти не бјежн. Дојио је наФаку (веле требињскн Турци, т. ј. доживно је суђени дан). А у народним пјеснама: — Ако мене суђен данак нађе — Речено је као и суђено А у Горскоме ввјенцу владика црног.: — Прегаоцу Бог дава махове —• Ко разгађе, у нас не ногађе. ж) Иапо.ља машшанија (о-д славјанског пмечтаннје, а нашки „привиђење"). Народ мисли, да дању не могу ни ђавоља маштанија, ни ннкаква зла душа никому наудити, него ноћу, зато и најозбиљни јунацн кад ноћу сами путују страше ее од каквог ненадног прнвиђења '). Ево неколнко начина, од који бн се могао учувати, да му ђавоља маштанија, ноћу кад путује, не наудн. 1. Ко има коња настуга (хата), па кад на њему ноћу јаше, нека се ни од шта не боји, јер веле да настузи све чују и виде, ако је нешто у мраку, па почне ушима стрићи, на но.чдре пухатн н ржати. 2. Ко гођ путује ноћу нека се ннкад за собом не окреће, но вазда нред собом, н са страна колико може оком погледатн не окренувши главу. 3. Ко има чибук од црнога трна, а убрао га је у Марту мјесецу или у међудневице (од 15. авг. до 8. септ.) нека га ноеи у десној руци, на му не могу зле душе наудити. 4. Да бн се ноћу коме нешто чудновато привиђело, треба да очита првн стих: „Да васкреснет Бог и да расточатсја врази јего«, а да не би знао ови стих, треба да се одма прекрсти, па да пл.уне про лијеве стране рамена н да рече: _Са мном Бог и анђели божи, а далеко ђаволн!" 5. Ко гођ се у народу номами (уЦрну Гору веле „згране"), народ мнслн, да је у манитога уљегао нечастивн дух (ђаво) н што гођ маннти збори, да све оно нз њега нечастиви говорн. () овој болести нема инкаква бајања илнти чарања, него га воде по манастирима, над којим калуђери поју масла и држе денија, па ако све ово кроз осам дана ништа не поможе, ночну га крвничкп тојагама, свезавши му ноге нрн какву днреку, на више, а главу на ниже како ће ласније ђавола на грло избл,увати 2 ). Онн поп или калуђер којн га бије, неиреЈ ) Народне ј^начке пјесне херцеговачке: — Сама друга да споиане туга, А двојицу спопане гро;шица. ] 3 ) Пословица нар: Неки се враг боји крста, а иекн тојаге.