Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

228

мах приступи споразуму са српском владом у циљу народног уједињења. Оно је као што смо напред споменули, најпре хтело, с оне стране Саве и Дунава, да створи једну међународно признату „независну и суверену државу“, па тек после шога да приступи разговору са Србијом. У међувремену, дакле, између 29. октобра, 1918. год, када је извршено одцепљење од Аустро-Угарске, па до 23. новембра исте године, сав напор Народног Већа био је само томе послу посвећен, послу око успоставе „независне“ загребачке државе и њеног признања од стране Савезника. И у томе правцу радило се напоредо, пи у земљи и код наших савезника на страни.

Пошто је, 29. октобра, проглашена независност Хрватске, Славоније ни Далмације, Народно Веће је покушало ставити под своју власт и Босну и Херцеговину, као и Војводину, и на та; начин показати, да је то Загреб, а не ко други, који је био кадар све прикупити око себе, и шек после, и кад му се учини да је згодно, све повести на погодбу са Србијом! А докле дође до тог погађања, стојале би једна према другој; две потпуно посебне државе: с једне стране „независна и суверена држава Словенаца, Хрвата и Срба“, а с друге Краљевина Србија.

У тренутцима кад је, пред злочиначким тежњама наших народних непријатеља, требало све свршнти што је могуће брже, Народно Веће није имало прече н племенитије брнге него да се постара ставити Србију пред један свршени чин, па нека се она после окреће; ил на лево ил на десно!

Али тај наопаки рад, који је Народно Веће у самој земљи спроводило, не би — баш и да је до краја успео сам собом био довољан да гурне Србнју у један ћорсокак, из кога би се она скрштених руку предавала на милост H немилост загребачкој господи. Народно је Веће то добро знало, па је због тога покушало изнграти Србију н пред њеним савезницима.

Већ од 31. октобра, почињу из Загреба летети депеше, упућене н српској, као н савезничким владама, у којима се ове извештавају: да је „на југословенским територијама бив. Аустро-Угарске организована независна н суверена држава Словенаца, Хрвата и Срба“, која је „спремна ступитн у заједничку државу са Србијом и Црном Гором“; да ће интересе те нове државе „заступати код других држава председник југословенског Одбора, г. Д-р Трумбић“, па се, даље, савез-