Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

229

ничке владе умољавају, да ту нову државу признаду као „пријатељску и савезничку“ и да јој „огарантују њен суверенитет !3)

И ма да су се савезничке владе /морале чудити тој новој држави, која, преко својих представника, изјављује да је „спремна ступити у заједничку државу са Србијом и Црном Гором“, па то ипак не чини, и ако шоме на путу ништа не стоји, него тражи да јој се огарантује њен посебан суверенитет, и ма да оне на горњу нотификацију никад ништа нису одговарале, ипак то ништа није сметало Народном Већу, да, у том погледу, обмањује народ, тврдећи у својој посланици од 14. новембра, да је нова држава призната од савезника као „пријатељска и савезничка“ с којом савезници „ступају у везу и уговарају све !

Наравно, такво држање Народног Већа није умакло оку наших народних непријатеља. Једни од њих похитали су да се користе таквом ситуацијом међу нама, откидајући од наших територија што је могуће више. Други су одмах успели да успоставе с новоствореном „сувереном“ државом дипломатске везе, како би је, преко својих мисија, изнутра могли рушити пре него што она у опште стане на ноге. Мађари су нарочито похитали да учине што треба у том правцу,

Само на десетак дана после прокламовања независности и суверености нове загребачке државе, они јој већ шиљу свога дипломатског представника. Аладар Бала, опуномоћени мађарски министар стиже у Загреб 9. новембра. Са железничке станице одмах одводе и њега и остале чланове његове мисије у просторије Народног Већа, и ту га, на његов поздрав, г. Свет. Прибићевић овако отпоздравља: „са срдачном уобродошлицом поздрављамо, у име Народног Већа суверене државе Словенаца, Хрвата u Срба, долазак г. изасланика мађарског Народног Већа и пучке владе“ )

Убрзо су ти срдачни поздрави засели у грлу и самом Народном Већу. Аладар Балаи није био дошао у Загреб зато да између Мађарске и загребачке „суверене“ државе успо- . ставља неке међународно уобичајене везе и односе, него да ову другу покуша вратити круни Св. Стефана. Његов конспираторски рад у том правцу био је откривен, те је Бала

3) „Документи“... стр. 216. 4) Ф. Шишић: „Документи“... стр. 243—245.