Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

230

био приморан напустити Загреб, али пошто је већ био успес посејати семе раздора, чији нас отровни плодови још и данас гуше.

(Оно, што овде ваља нарочито истаћи, то је факт, да ни та лекција није била довољна Народном Већу. Оно је наставило представљати „суверена“ у „сувереној држави,“ али су исто тако и наши народни непријатељи наставили играти своју улогу. Оно што је још најгоре, Народно је Веће таквим својим радом распиривало у земљи узајамно неповерење и узбуњивало духове до највеће мере. То психичко стање у у народу, које се од наших непријатеља није могло сакрити и које се ни данас још није стишало, управо је и давало маха поменутој непријатељској игри, која нам је донела много непријатних изненађења и нашој народној ствари нанела многу штету, што се више никако није могло исправити.

Ш.

Докле се, Народно Веће у Загребу играло суверене државе, очекујући од савезничких сила признање и гарантију тога суверенитета, дотле је стање у самој земљи бивало све црње и горе.

На свима станама у народу почело се осећати незадовољство према Народном Већу. Народ је инстиктивно осетио да је пут, којим Народно Веће иде, рђав и да водн слому. Знајући да више ништа не стоји на путу остварењу његовог вековног сна, у народу се, и то у већинини покрајина, орзо осетило, да оклевању Н. Већа, да приступи делу уједињења, не стоје на путу никакви оправдани разлози, и да ту по среди могу бити само задње намере и лична сујета. Гај осећај | народу бно је нарочито појачан не само догађајима на граници, којн су се муњевитом брзином сазнавали, него и се већим нередом у самој земљи, због чега су у неким крајевима почели избијати видни знаци, који су очито показивали, да је народ вољан и без Н. Већа поћи правим путем.

Италија је у то доба прекорачавала демаркациову линију увелико. Чинила је то и поред свих „протестних нота“ Н. Већа, које се било толико поконцирило да је веровало како ће те његове ноте направити читав пачарис међу савезничким великим силама. У самој земљи, пак, пљачке и убиства нису силазили с дневног реда, и расли су с дана да дан. Покрајинске