Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

231

владе, опет, све су више почеле радити свака на своју руку, па су мимоилазиле Н. Веће чак и у питањима спољним, обраћајући се директно савезничким владама. Дабогме, сав тај- хаос створио је у иностранству једну чудну и неразумљиву слику о загребачкој „сувереној држави“. О томе су изасланици Н. Већа за поморску флоту, још 11. новембра, известили Народно Веће, достављајући му, да су и они сами, код иностраних фактора с којима су долазили у додир, могли констатовати, како „овим факторима није јасно какав однос постоји између Србије и југословенских земаља бив. Аустро-Утарске“.“)

Под притиском свега тога почело се и Народно Веће колебати. На својој седници од 14. новембра, оно доноси одлуку „да што пре ступи у додир са српском владом у Београду“, ради образовања заједничке државе. А како би та заједничка држа имала изгледати, види се већ и по тој одлуци Нар. Већа, у којој се и то каже, да ће „у заједничке послове спадати“ само: „питање железница, финансијско и спољни послови“. Војска не. У то време Народно се Веће још надало, да ће успети његов позив о мобилизацији народне војске, јер је Н. Веће хтело, да, као што има суверену државу, да тако исто има и своју војску, која би тај суверенитет подржала. Позив за мобилизацију, наравно, није имао никаква успеха, јер је дотле и народне масе већ сасвим било захватило осећање, да у насталом метежу треба бринути само о себи, а не општој кући

Но, и мимо своје горње одлуке, „да што пре ступи у додир са српском владом“, Народно Веће опет одлаже ствар! (Оно још никако није било кадро да сс отме порукама, које је г. Д-р Барац донео из Швајцарске, нити је било кадро да прође мимо оне своје елементе, који су још једнако доказивали, да „стање није тако црно, као што се слика“ и да чином уједињења „не ваља превише журити док немамо поруке од Југословенског Одбора и од Д-р Корошеца, који је био изаслан у Иностранство, да тамо поради с Д-р Трумбићем око признања наше државе од стране савезничких сила“.

Тако је Народно Веће наставило чекати да савезници признаду загребачку државу као суверену и да јој огарантују њен суверенитет. Али, како од тога признања и од те гарантије још увек ништа није било, и како су унутрашњи хаос

5) „Документи“... (стр: 266.)