Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

19

Албаније не могу извести! Ит алија, под разним изговорима, __не хтеде дати бродова за превоз остатака српске војске (око 150.000), осуђујући нас тако на капиту; лацију. Спасла нас је интервенција пок. руског цара Николе И. Престолонаследник се био њему лично обратио за помоћ, депешом коју му је из Скадра послао. То је исто учинио и Г. Пашић, обративши се руској влади. Судбина српског народа коснула је племениту душу словенског цара. Никола [1 обрати се лично председнику Француске Републике за помоћ Србима. Убрзо за тим почела је и евакуација српске војске из Албаније.

Настанивши се на Крфу, влада српска, у својој политици, п даље се држала директиве на коју се и Народна Скупштина у Нишу била сагласила.

Што се, пак, тиче концепције, коју је г. Пашић имао о нашој народној ствари, то се види не само из напред наведених изјава и одлука, као и из његовог сталног одбијања да се одазове непријатељским понудама о миру, него и иљ једне депеше, којом је поздравио наше саплеменике у АмеРБ Ови су се искупили на други конгрес, који се одржао

у Питсбургу 29. и 30. новембра, 191 6. г, и г. Пашић им је послао следећу депешу, коју због њене важности у целости саопштавамо

„Благодарим на извештају за збор, који ће окупити У Питсбургу Словенце, Хрвате и (Србе, који живе у Америци, и са радошћу га поздрављам. ја знам да ће сви као и ми мислити само на рад за свето дело уједињења, и ја сам увсрен, да ће у томе раду сви имати пред очима само интересе нашега народа, проникнути истим осећајима родољубља и

истом вољом да се уједињење изведе; да ће сви показати писту бриту за умереност и достојанство у расправљању овог великог народног посла. Зато хоћу збору да пожелим срећан и користан рад за довршење борбе и пуне победе наше праведне и од свих наших савезника признате ствари. Примите братски и срдачан поздрав са жељом, да рад југословенскога конреса буде крунисан слободом и независношћу свих Срба, Хрвата и Словенаца. Споредна пишања оставите за доцније споразумно: решење, а сада сложише се сви без разлике начела, да ослободимо наше земље од“ непријатеља, јер је стидно понижење за човека бити роб код другога и другога служити, а сто пута је горе и стидније за нашу браћу, за наш троимени народ, да је роб туђих народа, туђих господара. Први европски народи боре се за слободу потчи-