Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

246

вестити, или то нису хтели учинити зато, што су и сами пливали по водама „Југословенског Одбора“ и Народног Већа, или нису могли да га обавесте, јер су још били ван Босне. Било како му драго, тек је акција Народног Већа према Босни и Херцеговини имала, бар у првим тренутцима, много више успеха него према Новом Саду. ;

(Образовано још 8. октобра, загребачко Народно Веће успело је да Босну и Херцеговину стави под своју врховну власт тек 2. новембра, н тек пошто је ђенерал Саркотић напустио власт коју је у Сарајеву дотле држао.

Тада је Народно Веће наименовало и покрајинску владу за Босну и Херцеговину, под председништвом г. Атанасија Шоле. О томе је изишао и проглас Народног Већа, датиран 2. новембра, у коме се, поред осталог, и ово каже:

„!. новембра у подне положио је заповједајући генерал у Босни и Херцеговини, Саркотић, владу у руке Народнога Вијећа на челу генералитета и чланова земаљске владе. Народно Вијеће именовало је, на предлог главног одбора Народног Вијећа СХС. у Босни и Херцеговини ову народну владу“....1) Затим се ређају имена чланова владе, изјављује радост због тога чина и T. д.)

Акт генерала Саркотића, који је дао могућности Народном Већу у Загребу да метне своју руку и на Босну и Херцеговину, толико је усхитио загребачку господу, да су одмах нашли начина да о томе известе г. др. Корошеца и чланове „југословенског Одбора,“ који су тада били у Женеви. (Ови, наравно, и сами одушевљени, што „ствар иде не може бити боље“, пожуре да поздраве тај акт следећом депешом:

„Г. Атанасију Шоли шефу владе Босне и Херцеговине Сарајево

„Са радошћу, и придајући томе нарочиту важност, дознали смо да је у слободној Босни и Херцеговини, сагласно

1) „Документи“... стр. 218.

2) По павршеној анексији Босне и Херцеговине, предложно је кнез Лихтенштајн у аустро-угарским делегацијама, да се од дуалистичке направи тријалистичка монархија. Тада је у Бечу израђена и једна географска карта, по којој су у аустријску „Југославију“ улазиле ове покрајине: Хрватска са Славонијом, Словеначка, Истра, Далмација и Босна с Херцеговином. Као одштета за Хрватску, Мађарима су по тој карти били придодати неки делови Галиције. Лихтенштајнову комбинацију, која је у ствари била дворска, осујетили су онда Мађари, али ју је, као што видите, по ослобођењу, покушало остварити загребачко Народно Веће.