Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

247

с Народним Већем у датребу, образована влада под вашим председништвом, која представља истинску вољу целог нашег народа. У вама и вашим друговима ми гледамо најбољу гаранцију, да ће се земљом управљати у духу братскога југословенског јединства и да ће се водити рачуна о потреби да се у земљи одржи ред и мир на путу правичности, умерености и мудрости, коју траже нова времена. Ова нова ера нашла је свога израза у прокламовању уједињења свих наших земаља, рачунајући ту Србију и Црну Гору, У пуној сагласности са представницима српске скупштине као иу ме ђусобном неограниченом поверењу међу потписанима, а такође и свих других, који су учествовали у стварању једне привремене централне владе за све југословенске земље, резервишући у исто време покрајинским владама њихову пуну преБашњу компетенцију за покрајинску администрацију.

Д-р Корошец, Д-р Трумбић, Д-р Чингрија, Васиљевић, Д-р Жерјав, Бањанин, Д-р Газари, Д-р Грегорин, Д-р Јамбришек, Д-р Мичић, Д-р Мандић, Д-р Стојановић, Перо Слепчевић“.

Ова депеша, датирана 9. новембра, 1918. г. предата је француској амбасади у Берну с молбом, да се отправи у место определења. То се у Женеви чуло још у своје време. Садржива њена није остала непозната ни француском Министарству Спољних Послова, јер је одмах из Берна послатаи у Париз, А сами потписници депеше известили су о свему томе и г. Стида, сарадника лондонског „Тајмса“, личног пријатеља Л-р Трумбићевог.

Tr. Стид је, у заједници са г. Сетоном Ватсоном, водио раније кампању против г. Пашића и српских радикала, у Ватсоновој „Мему Епторе“. У једном чланку, који је у том часопису објављен 26—1Х— 1918. г., речено је, поред осталога, и ово: „а, ко би смео да унапред каже да би чакиу Босни и и LOR M поштен плебисцит испао повољно по Србију

Извештавајући и г. Стида о ономе, што смо напред навели, чланови „Југословенског Одбора“ били су опијени радошћу, што су му сад могли пружити и један „стварни доказ“ о томе, да су обавештења, која су му раније давали, била тачна.

Али је та радост и чланова „Југословенског Одбора, и Народног Већа, и г. Стида била краткотрајна, јер је убрзо дошао тренутак да проговори сам народ. Он је проговорио