Srbija i Jugosloveni : za vreme rata 1914-1918

27

Таква је, ето, у то доба, била концепција будућих чланова „Југословенског Одбора“ о нашем народном уједињењу и начину на који се оно има спроводити.

Докле српска скупштина и српска влада прокламују у Нишу да ће Србија истрајати у борби за ослобођење ни уједињење свих Срба, Хрвата и Словенаца, и докле, за ту идеју, српска војска потоцима просипа своју крв, дотле се поменута господа окрећу од Србије на другу страну, стварају луализам у спровођењу народне политике, и бирају пути друштво, који би имали да их одведу остварењу једне потпуно сепаратистичке тежње њихове.

=

Г. Д-р Љуба Леонтић, (у дубровачком „Раду“ бр. 79) вели, да је на оно; протестној изјави противу говора грофа Тисе, о којој смо у прошлом чланку говорили, потписан „Хрватски Одбор“ само „из тактичких разлога“. Требало је, вели, да се на Тисину кзјаву „реагира баш у име Хрвата, јер јеси било важно нагласити, да ту протестују сами Хрвати“.

Чудновато је, да је г. Д-р Леонтић уопште тако што могао рећи, пошто је било извесно да нико неће, у име Хрвата, озбиљно примити један протест, који је анониман. А у Иностранству, „где је емиграција имала слободу крстања,“ кад што и сам г. Д-р Леонтић вели, зар тада није било ни једног Хрвата, који би под ону протестну изјаву ставио и своје пуно име и презиме ?!

Сем тога, из прогласа Управног Одбора „Јадранске Легије“, о коме је горе реч, јасно се види, да је и тај одбор, исто као и гроф Тиса, „одвајао ствар хрватског народа од ствари српског народа“, што би г. Д-р Леонтић, сада другчије хтео представити. А загребачка „Слободна Трибуна“ (бр. од 25—%У1Г—192!. г) само обмањује своје читаоце кад тврди, да се 1914. г. „када су Аустријанци били у Ваљеву : „шака непознатих избеглица из Далмације и Хрватске“, који су тада били у Риму, „солидарише са Србијом у име Хрвата“.

Пре свега није била никаква кураж солидарисати се са Србијом анонимно, а после, и само то солидарисање, као што

југословенске добровољачке легије из круга наших заробљеника у Италији“, Тражило се, велидаље исти лист, „да и Пашић интервенира у том правцу код талијанске владе, но овајто није хтео учинити“. Тачније би било рећи, да г. Пашић није могао допустити да се „југословенска

«а

добровољачка легија“ бори под талијанском заставом и под талијанском командом.