SRĐ

— 75 —

Да један крај хришћански постане кршћанскијем, и наопако, за онда то је било лакше, него би било сад, јер те двије исновиједи опда није дијелило друго него обред; а пошто је Дубровник био иа овој обали стража католичанства, cbii крајеви дубровачке области мало се по мало полатине. Да су осим Стона и остали крајеви дубровачке државе били источнога обреда, ласно је доказати. Узмимо н. п. Конавле, које су и до данас сачувале с р п с к о народно обиљежје у свему; но има ондје трагова и источнога обреда. Најприје Хришћане они зову да су старе руке');то пучки значи старога обреда, и по томе саме себе оцјењују да су нове руке. И једини тај доказ био би довољан да свакога у томе питању смири. ЗаЈтај исги разлог Конављани у опће зову наше водокрште (Богојављење) Стари Божић, па и тад многи у Конавлима налажу бадњаке, као и на латински бадњи дан. Но ајдемо даље. Конављани научни у старо доба имати попове ожењене као нути по источном начину, и жену им називати п о п а д и ј о м; нијесу престали ни касније, а ни данас, мајку попову, сестру, родицу, ria и службеницу називати попадијом'*) Крсна имена Никољ дан, Михољ дан, Лучин дан, Срђев дан, Митров дан и ост. остала су као и прије, јер и у латинској цркви има тијех светаца; али оно што је ио обреду требало промијенит, замијенило се, као н. п. крсно име Покров (заштита Богородичина) престдло је, а настало Розарије (focna од Розарија 3 ).

') Кодико има" поуке у овијем ријечима за оне те сију раздор у пуку свакнјем непрнстојнијем називима на браћу нстог језика и народа наврћући тако мржњу међусобну у пуку! Власи, влагиадија, ;судрови, до по илитице, обични су комплименти што кргиЛанска љубав свому искрњему, а сувише и сународнику исказује.

') И село По-повиЛи, постало од потомака некаква поиа, бпло бн доказ да су Конавли били његда ctaape руке.

3 ) Како се ово мијењало, вадимо доказ из Зибалдуна О. Маттеи на § 34 стр. 677, и преводимо: „Становници Брсечнна, засеока приморске Захулмије пли Приморја на први дан г. 1550 саставише братинство у својој цркви Узашашћа Господинова, под нстијем иасловом, и св. Венере, бива св. Параскеве Дј. М., грешком пак узете за св. Ану матер Бл. Дј. М. Та грешка постаде овако. Св. Параскева, у велнком поштовању код Грка, би од Словена грчкога обреда названа Петка, |од великога иетка „in Fara-