SRĐ

76 —

Бијела недјеља, кад се благује бијел.и емок нема веле времена да се пометла; али за то остаје субота Лазарица или Лазарева субота на успомену Цара Лазар[а, а та пада главом у суботу пред велику недјељу. Конављанин зове недјељуод Палама цвјетнунедј е љ у као и православни; Р у с а љ е зове Т р о ј и ц у (Пентекосте), Пермов дан други дан Духова као и православтш у Боки Которској; други божићни светац Божин дан исто као и православни а не Шћепан дан како је у католика. Нијесу ли ово све трагови источнога обреда? Игтак и у Конавлима ишчезло је српско име и у народу се жље спомиње. Ево и тому разлога. Република, кад би стекла којп крај, одма би настојала нук обратит на латинство. Но како су Срби не само народност него и вјеру звали српском 1 ), а и сад је зову, требало је то прекинут, јер је наступало друго вјеровање, које није

sceve'', и настављајућп ову прву омашку у називу своје светице латински иди талијански, прометнуше њезино име у реченијем језицима назвавши је с. Бенере То се све догоди јер dies Venerts илирски се говори петиак, бива нети дан иза недјеље. Додаше и другу омашку, кад, одрекавши се фоџијанскога обреда оставише с њим и обред источни, јер пошто су били вични светковати с Грцима св. Петку на 26. Јулија и нашавши у латинском календару да је онај дан света Ана, матп неоскврњене Дј. М., помислише да св. Параскева илн св. Петка исто је ко св. Ана. Зато цркве посвећене у старини св. Петки, мало по мало ради тога мишљења промијенише име и сад су посвећене св. Ани. То се види на Брсечинама, на Бргату' 1 . Ко би хтио још на шире о овому што да прочита, нека завири у Зцбалдуна 0. Маттеи на другом мјесту на стр. 339. II у Гружу била је богомоља св. Петке, одакле и ише чаробној главици у Лападу, и ту није ишчезло старинско име, али по некоме преплетају прилика, и ондје близу подигла се црквица св. Ане, што је нриватна задужбина. По нашијем селима има богошоља посвећенијех св. Недјељи, по казивању народному, матери св. Петке (света Петка Недјељина мајка), што јеопет остатак старе митологије и источнога обреда. Да су се у нашој околици замијењннали свеци старога обреда с новијем, доказ је и на Плочицама у Конавлима, гдје отприје бјеше матица посвећена св. Лазару, како и сам 0. Маттеп у својим Зибалдунпма прича; а сад је ондје главна светковина Госпа од Кармена, сасвијем по западу. И на Плочама, у источном предграђу нашега града, била је његда црквица св. Лазара, одакле је носило ише братинство или задруга Лазарина, ') Јер источна црква дијели се на народне цркве, н. нр. на грчку, бугарску, румуњску, па и на сртку. За то се спојила вјера са народности, исхо онако као што се зове у Енглеској англиканска црква. Опи који за оно не знаду или не ће да знаду говоре неприетојно илп увриједљиво о овој појави.