SRĐ

— 788 —

Међу оеталијем је био и наш јунак Алибег. Он се је баш тро чеврмом по лицу и рукама и шапутао »Инна — ензелнаху«, кад на једанпут прими иза леђа од некога „Мерхаба" »Охо ! мерхаба, опанчару«, одврати Алибег. „Зар болан и ти у Џамију. Е валахи ће се промијенити хава. — Ну баш ми је драго, кад сам те видио, те кад клањамо, мало ћемо мехабетит.« »Та има још 20 декика док заокујише,« рече опанчар, „кажи ти мени одмах шта је." — »Ама знаш,« поче шапутати Алибег, »немој ником казивати, што ћу ти рећи сада: ја сам заклао дома девет брава, а нијесам платио крварину, па би рад продати коже, а не смијем се ником јавити, бојим се, да ме не пријаве. — Би ли их ти, Бога ти, купио за опуте ? даћу ти их, брате, по једанаест гроша, а вала су добре«. — »Кад је тако, моје су«, помисли опанчар, а додаде на глас: »Ја ћу их, брате, купити, јер сам баш мислио гдјегод наћи кожа; нестало ми је опуте. Ето доћи ћу по ахшаму, па ми их изнеси пред врата«. — »Добро, онда не ћу тражити другог« рече Алибег. У том заокујише ићиндија, и они оду у џамију. Око један сахат по ахшаму, дође опанчар у Алибега па врата и звекне халком. Алибег, пошто га је очекивао, одмах дотрча и отвори му врата. „Ходи унутра!" Позва Алибег опанчара, те га проведе нај прије преко авлије, преко хајата, преко мутвака, док га заведе у килер. У килеру отвори једну велику бачву, извуче из ње неколико сламе, двије велике черге, једап мутаб и показа на дну исте сложенијех девет кожа. Опанчар узме ћесу, збије коже у њу и рече Алибегу, да сјутра дође по паре. Пошто је послије спијега почела киша падати, узајми и штитницу те оде кући. Алибег га испрати на врата и рече да се чува од полиције. Сутрадан рано опанчар оде у дућан те каже шегрту Халану да ако би га тражио Алибег, нека му каже, да су га провела два стражара и мухтар па полицију.