SRĐ
— 134 —
о својим славннм учитељима. При томе би он гш који пут уздахнуо и додао: »Како си срећан, да у својим младим годииама можеш учити све тако добре и лијепе ствари у тако изврсних учитеља! Шта бих ја дао, да ми је таква cpeha могла у дио пасти! Јер шта сам ја могао научити у нашој Црној Гори и у једној богословији? Истина је, да ја ненрестано учим, трудећи се да надокнадим што сам у младости морао пропустити. Али све се то сад ради на парче и на махове, јер ми недостаје научна основнца«. Једном сам се усудио одговорити му на та јадиковања: »Ја бих, Свјетлости, са своје стране промијенио све научено за тако велики пјеснички дар као што је Ваш. Учити се може колико год нам у главу иде; али величина и изворност духа стоје много више над оним што нам учење може дати.« — »Теби се јамачно чини, одвратио ми је он на ово с осмијехом, као и нашему Вуку, који тврди, да је глава старија од пера. Дођи међутим на једну годину у Црну Гору, па ако по њеноме истеку опет будеш тако мислио, повјероваћу у то~и ја«. »Ја свакако нијесам могао примити позив, да годину дана останем у Црпој Гори; али сам обећао да ћу тамо отићи на краће вријеме, што сам и учинио под јесен 185.0. 0 овоме своме првом боравку у Црној Гори, који је морао бити тим краћи, што је Владика имао ускоро поћи у Напуљ, пошто је стање његових плућа било јако погоршало, ја ћу можда говорити у којој другој прилици. Овдје само да напоменем, да пребивање у Напуљу није задржало ни ублажило болест, и да ]е пјесникфилософ »Црних Брда« издахнуо равну годину за тим на своме дому, дубоко II искрено жаљен од свих, који су били срећнн да познаду овога духовитог и племеиитог човјека«. Упитао сам Г. Ткалца, који ме већ од више година одликује својнм ирпјатељством: је ли и гдје изишао оппс његовог првог пута у Црну Гору? на што ми је он сам са жаљењем одговорио, да није доспио написати га, да је за то сад већ и сувише остарио, ,д да су му и биљешке с тога пута једним случајем неспоразума уништене, као и многе друге важне хартије, нарочито многа писма знаменитих људи прошлога стољећа. Рим на Св. C'aeij 1903 Др. Ж. Р. в.