SRĐ

— 786 —

se moglo stogod iz nega istesati. Naravno, uzeti samo osnovnu misao, a ostalo sve prekrojiti, izmijeniti i popraviti. Pa to bi bila kniževna krađa, opominaše me, prijekorno, glas savjesti. Ali ja ga brzo ugušim i učinim se, kao bajagi, da mi se to pričulo, pa odmah skočim i dočepam rukopis. Dadem se živo na posao. Najprije ga pročitam s kraja na kraj i onda počnem, vajda već po deseti put, iz pooetka. Ali badava; i opet stara pjesma i opet se okamenim na prvoj tačci. Uzmem opet rukopis, i opet ga pročitam s kraja na kraj — a ovo je već bilo ne znam koji put! I za čudo, što sam ga više čitao, sve mi se više sviđao . .. Najposlije se uvjerim da mu se nema šta ni dodati ni oduzeti i da bi ga svaka moja popravka i prekrojka samo osakatila i pokvarila. I opet mi se javi nova misao: „А kako bi bilo da nega samoglijepo prepišem i pošjem, ovakvog kakav je, bez ikakve izmjene i dopune?" I ako je ova misao imala mnogo razloga protivu sebe, ona ipak, najposlije, održa mah — i ja joj se pokorim. Rukopis počine ... (Nastaviće se). МУДРЕ ИЗРЕКЕ. — х. 1. Шта! Зар хоће да од нас здружених једним језиком, од нас за дуго вријеме подложених истим законима; од цијела народа, ког раздијели један уговор, учине два душманска народа? Не; хвала нашој муци, ми не идемо утаман прести исту вуну, и веселити се истим вином. Бераиже. 2. Лудо је љутити се на ствари, јер оне за то не маре. Еврипид. 3. Тврдоглавост је енергија лудости. Њемачка изрека. i. Сваки нови човјек учи те да спознаш какву нову страну твога биства. Њемачка изрека. 5. Прости другијем, себи самоме никад. Њемачка азрека.