SRĐ

— 785 —

Ovo sam činio i prije i poslije našeg rastanka, dok god smo stojali u pismenoj vezi i jedan za drugoga znali. I ko zna, možda je i onaj rukopis, koji mi je sa svojim poslednim pismom poslao, plod baš tog mog podsticana i hrabrena. Svakojako, moja zebna da će me tako daleko iza sebe ostaviti, bila je neosnovana. To mi je posvjedocio baš taj rukopis, i sa te strane mogao sam potpuno spokojan biti. Uduben ovako u misli išao sam ulicom kao u nekom polu-snu, iz kojega se trgnem tek pošto stignem kuci. Pošto se malo priberem i dođem k sebi iza tog bunila, sjetih se i obecana koje bjeh dao svom prijate|u i namislim da ga ispunim. Na prvi mah činaše mi se da to ne će tako teško ići. U idejama nijesam oskudjevao; imao sam ih nekoliko... Istina, sve nekako mutne i maglovite, ali to me nije plašilo. Uz jelo i apetit se dobija, promislih u sebi, i zadržim se na jednoj koja mi se najviše sviđaše. Sjednem za sto, uzmem pero i~ iz jednog duška napišem nekoliko redaka, pa stavim tačku. Daje nijesam mogao. Baš ta tačka ispriječi se preda mnom kao kakva klisura preko koje nijesam mogao nikud. Okretao sam na svaku ruku, ali zaluclu. Počnem opet s početka, i opet dođem srećno do tačke. Ali daje ni maći. Sad i sama ideja poče nekako da blijedi i lina, pa ^e za čas sasvijem izgubi, a mjesto he iskrsnu druga! Ja se ulivatim za ovu drugu . . . i po treći put počnem iz početka. Ali prije nego sam i došao do tačke, iščeznu i ona! Na jedan put ja se obretoh u čitavom haosu od ideja . . . Ali se više nijesam mogao ni na jednoj zadržati. One su s takvom istom brzinom iščezavale s kakvom su se i javjale. Već cjjesam znao ni odakle da pocnem! Bacim pero, ustanem i počnem hodati po sobi. Dugo sam tako hodao, nijesam mogao ništa smisliti. Ostavim za sjutra. Ali i sjutra dan nijesam bio bo]e sreće isti napori, ista naprezana, a i resultat jedan i isti. . . Pravi Sisifov posao! Ovo se ponavjalo nekoliko puta, dok mi se najposlije dosadi, pa se riješim da se mahnem uzaludna posla. A što se tiče obećana koje bjeh dao svom prijateju, namislim da niu se nekako izvinim (bar to ne će biti teško izmisliti), pa mirna krajina. 1 pošto se već pomirih s ovom miš]u, na jedan put, kao muna, sinu mi druga u glavu, istinagrešna misao, ali ko je bez grijelia?! A Šimin rukopis?! Možda bi