SRĐ

— 844 —

Govorili smo mu: — Pokušajte, Mongilet, dođite jednom u okolicu, pa da vidite. Na to će on: — Bio sam tamo jednom, biće već dvadeset godina, ne će me više za lako vidjeti. — Pričajte nam o tome, Mongilet. — Drage voje. Evo kako je bilo. Vi ste poznavali Boivin-a, bivšeg urednikovog pomoćnika, kog smo mi zvali Boileau? 1 ) — 0, veoma dobro. — On je bio moj drug po službi. Taj je obješenak imao kuću u Kolombu i uvijek me je zvao da provedem kod nega nedjeju. Rekao bi mi: Ta dođi, Maculotte 2 ) (u šali me je tako zvao), vidjećeš, kakvu ćemo divnu šetnu učiniti. Kao dijete dam se zavesti, i jednog jutra otputujem vozom koji polazi u osam. Dođeni u neku varošicu, gdje nemaš šta vidjeti, naiđem na kraju jedne uličice, između dva zida, na jedna stara, drvena vrata sa gvozdenim zvoncem. Zazvonim, čekam dugo, dok mi najposlije otvoriše. Ko mi je otvorio? Na prvi mah nijesam znao: je li ženska ili majmun? Svakako, nešto staro, ružno, zamotano u stare krpetine, nešto što je izgledalo pr].avo i zločesto. Ono je u kosi imalo kokošija pera, i činilo mi se kao da će me onaj čas proždrijeti. Ona zapita: — Koga tražite? — G-ospodina Boivin-a. — Sta će Vam gospodin Boivin? Veoma sam se neugodno osjećao na ispitu pred ovom furijom. Promucao sam: — Pa, . . . rekao sam mu da ću doći. Na to će ona: — A! Vi ste došli na ručak? Drhćući, izustim jedno: „jesam".

') Igra riječi: Boivin, (koji) pije vino; Boiieau, (koji) pije vodu. — Boileau ' je ime čuvenog; francuskog' kriiževnika iz XVII vijeka. ') Opet igra riječi: Mongilet, značilo bi: шој prsnik; Maculotte: шоје gaće.