SRĐ

— 853 —

— Скидај икону! пожури се Пеплов, гурајући лактом жену, блиједећи од узбуђења и закопчавајући се. — Хајд'мо да! — И не оклијевајући ни тренутка, отвори врата. — Дјецо .. . промумла он, дижући руке и мигајући сузним очима. Нека вас Бог благослови, дјецо моја ... Живите ... плодите се ... множите се ... — И .. . и ја вас благосивам, проговори мамица, плачући од велике радости. Будите сретни, драги моји! Ах, Ви ми отимате моје једино благо! обрати се она Шчупкину. Љубите моју ћерку, чувајте ми је . . . Шчупкин зине од чуда и страха. Нападај родитеља био је тако ненадан и смион да није могао ни ријечи изустити. — Ухватио сам се! Уловили су ме! помисли он, дршћући од страха. Ето те, брате, у шкрипу. Не ћеш се лако извући. И он понизно нагне своју главу, као да је хтио казати: »Узмите ме, побијеђен сам!« — Бла ... благосивам ..., настави татица, па и он заплаче. Наташа, кћери моја, стани поред њега... Петровна, дај икону... Али сад наједанпут родител. престане плакати, и лице му се искриви од једа. — Тикво! срдито повиче он жени. Луда главо! Зар је то икона? — Ах, за име божије! Што се догодило? Учитељ калиграфије крадом подиже очи и видје да је спасен: мамица је у хитњи скинула са зида, мјесто иконе, слику књижевника Лажечникова. Старац Пеплов и његова супруга Клеопатра Петровна, са сликом у руци, стајали су збуњенн, не знајућн шта да раде, шта да говоре. Учитељ калиграфије користи се забувом и побјеже. Дубровник. С руског иревела 3. Бубало.