SRĐ

- 863 —

је umrla 1504, као uzroke svoga progonstva pa i inkvizitore Melija i Pareda i nihovo proganane Jevreja, a u biješei koju je sam nadodao distihu u pohvalu Ivana III. kaže naprosto da je pod ovim krajem otišao u progonstvo na zapovijed očinu. Kako dakle da to ohjasnimo? Sve da su god. 1535. bili u životu kral aragonski i krajica kastilska, kako su oni mogli nauditi jednom Portugalcu nad kojim ne imahu vlasti? A kako je opet on mogao „ostaviti pod krajem Ivanom svoj zavičaj ?" Gledajmo da li nam je moguće to razjasniti pomoću povjesti. (Nastaviće se). Dubromik. S talijantkog preveo N. M. а& КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД. Ine, god. 1887-1902. Rikard Katalinić Jeretov. Treće izdane. Замислите човјека који je имао и има прилике да пропутује и упозна свијет од најмањих сеоцета до највеће пријестбнице, човјека родољуба који трпи ради невоља своје домовине, човјека сјетне пјесничке душе из које му сваки утисак мами пјесму коју не може да у стиху изрази; спојте све то троје, космополиту, патриоту и пјесника, у једно, добили сте слику Каталинића као писца цртица, ауктора »Иња«. Каталинић је претежито пјесник сјетне боли, не оне боли пуне очајног песимизма, него пјесник тихог милосрђа. Ово милосрђе има свој извор у том iiito пјесник не види у свијету ни доста правде ни доста среће, што не остаје без утјецаја на његову меку и њежну душу пуну доброте. И као такав гледа на свијет око себе и износи пороке покварених људи, описује страдање невољника, показује побједу неправице над правицом, гледа узајамну неискреност модернога друштва, жали јаднике презрене од својих ближњих, открива нам надаље невјерност и краткотрајност љубави, грамзивост за новцем и добитком, те насилност и демонску страет, која несмиљено уништава много и много њежних и слабих бића, Све те