SRĐ

— 951 —

Хаџи-Абрек. Гдје и прије Већ се тамо обикао. Лејила. Да л' га туга и сад мори? Брже, само одгОвори! Хаџи-Абрен. Жив је, али тешко бреме Притиште Јму?старо£тјеме ... А ти? Лејила. Ја сам срећна. Хаџи-Абрек. (Тихо). Тим је горе ! Лејила. Шта си рек'о? Хаџи-Абрек. Ништа! За сто путник засио је. Купа вина, разна јела Недирнута пред њим стоје, А он шути. Преко чела Ббре све се купе више. Да ли их је брига клета Сакупила, или љета Такво чело начинише? Да забави госта мила, Лејила је заношљиво У дахире ударила, Па започе играт живо И пјевати. Црне очи Као зв'језде о поноћи Сијају се. Срце жуди, Да пробије пуне груди, У заносу невиноме