SRĐ

— 952 —

K'o лептир ce лако вије, Руке јој се чисто ломе, А дахире јаче бије; И на једном изнад главе Дахире јој руке ставе, Па га врти и окреће, А очи јој живље сјаје, Уста тек што рећи не ће: »Весели се — све машта је!« Хаци-Абрек. Стани мало, о Лејила! Заборави радост сада; Кажи да л' си ти икада На смрт своју помислила? Одговор ми на то дај. Лејила. Не, није ми нужда била, На земљи сам нашла рај. Хаџи-Абрек. А да ли си кад тужила За љепотом свога краја, Св'јетлим небом Дагестана? Лејила. Не, ни једног уздисаја Не испустих од тог дана ! Свуд је красна васељена, Отаџбине срце нема, Оно тражи среће само, Ал' тек ће је наћи тамо, Гдје се љуби, — ту је срећа, Гдје се љуби и осјећа! . (СвршиЛе се). &