SRĐ

— 955 —

три његове књиге под натписом De civili dominio, па и књигу De ecclesia, да се увјеримо о његовој оданости народу, народном напретку и слободи. И ако и сами инглески прелати пристадоше уз остале заступнике у парламенту да се одбију захтјеви Урбана V., ипак они бијаху потпуно спокојни с тадашњом организацијом римске цркве, и од њих је била далеко свака помисао, да се у чему другом, осим у одбрани инглеске државне кесе, успротиве папи. Ми овдје познајемо, како се Инглези не одликују само у наше вријеме практичношћу и заштићавањем својих интереса, већ они таки бијаху од давна. Ко је пратио догађаје, који су ницали у римској цркви, лако ће бит примјетио да су сва негодовања изазвана противу хијерархије имала своје зачеће у материјалним и чисто господарским питањима. То питање би узроком и појави Виклифовој као и многих других доцнијих реформатора. Виклиф, кад је већ једном тргао мач да се бори противу злоупотреба у цркви, не хтједе тај мач више ни да тура у корице. Многе болесне стране официјалне цркве, које он откри, разљутише и више духовништво инглеско, те се оно побуни противу Виклифа, па га на брзо, по засједању парламента од 1366. г., позва на одговор ради његова »јеретичкога« учења. Виклиф заиста и дође пред конвокацију (збор прелата), да брани себе од јеретичког објеђивања. Том приликом диже се велика ларма на Виклифа, па ипак му нико не учини никакве шкоде, јер он имаше моћна заштитиика, херцога од Ланкастера. Није прошло дуго времена од позвања Виклифа пред суд прелата, а већ ти прелати, немајући срца да га сами осуде, прикупише из његових списа око деветнаест чланака, који у себи садржаваху »јерес«, и послаше их папској столици. Није потребно било дуга чекања, па да и Рим проговори. Већ 1377. год. у прелијепој цркви Santa Maria Maggiore потписа папа Гргур XI. пет була, и упути их преко широкога и дебелога мора у далеку инглеску земљу противу Виклифа. Буле бијаху упућене на прелате, краљевску дворску канцеларију и оксфордску университат. Чак је Рим дотле пошао, да је издао налог кантербурском надбискупу, да Виклифа ухвати и стрпа у хладовину.