SRĐ

— 1162 —

могла одиграти. Но има неколико оригиналних појава: ту је дурљиви и праскави газда Петар, увијек готов да неког изгрди, да се расрди и одмах за тим помири, човјек неотесан и нешто неспретних начина, али добра срца и мека као у голуба, који стење под папучицом своје Анице; ту је заљубљени богослов »сврзимантија« са својим сентименталним идејалом и љубавном чежњом; па бољежљиви, блазирани син газда lleтров, Никола, заједно с ограниченим рођаком њиховим, Мишом, — све сами опћи типови, са згодном характеристиком, и представљени у вјештој, лакој обради Матавуљевој. Свеске 46. и 47. чине успомене Милоша Г1. Ћирковића, штампане већином у биоградској »Новој Искри«. Од шест приповиједака Ћирковићевих још је, изгледа ми, најбоље успјела прва, »Ускрс«, у којој је с пуно топлоте описано једно ускршње богослужење у тишини густе шуме и њежно представљена идила, можда и нешто сентиментална, између двоје младих. Приповијетка ова проткана је згодним описима лијепе природе. Од осталих прича у овој свесци ваља истаћи још цртицу »С Јалије«, једну, и ако не врло оригиналну, али прилично вјешто израђену слику из живота дунавских рибара, и допадљиву хисторију о старом мљекару Митру, наглухом, јадном сину његову са старачким лицем, и о хранитељу, старом коњу њихову, »Троје«. Не треба од ових црта и прича тражити особитих мисли, необичних осјећаја и јединствену обраду, па ће нам њихово читање пружити доста естетског уживања, јер Ћирковићев начин причања, лак и прост, ријетко да је без њеког интереса и живахности. Но једно стоји: ове се приповијетке лако заборављају. У 49. свесци је Вељко М. Милићевић превео Ги де Монасана приповијетку, »Орла«, у којој је с неком језивом вјештином описана борба једнога потамњелог ума, једнога душевно скоро покојнога човјека, што се са грозном упорношћу психичких болесника бори против своје судбине. У истој књижици дало је уредништво симпатичну биографску црту Јована Ђорђевића о Чучук-Стани. У њој има неколико занимљивих података о храброј жени Хајдук-Вељка, која је, борећи се на страни два јунака мужа за крст и слободу, »постала, по ријечима заслужнога јој биографа, од голубице соколица, од њеж-