SRĐ

- 759 —

Сви га погледаше зачуђено. — Сву робу продати, па тај новац заједно с овим дати у штедионицу на интересе. — Од тога се не може живјети — упаде Марко у ријеч. — То није све. Ја ћу изнова тражити службу... Сви га погледаше изненађено. — Ти Јакове лопату!... продужи. Он хтједе да супроти, али га Стеван претече: — Ти Марко заједно с Јаковом — или иди из куће. Марко скочи, али га Стеван прекиде и викну: — Ни ријечи да нијеси проговорио!... Он ућута као завезан. — Овај стан да откажемо и потражићемо други, мањи и јевтинији ... Жене вриснуше, али Стеван притрча Каји, удари је, она се претури, а он јој довикну: — То је најновија мода! ... — А шта ће рећи свијет?... упита Јаков с болом. — Оно што и до сада — ругаће се!... па се окрене Стојанчету: Ти дијете моје, сутра на занат!... па онда продужи више за себе: — Мука је то, браћо... мука!... Кад човјек није спреман да живи, он не може, поред све добре воље, да живи!... Живот захтијева знања, а не самовоље!... Ко нема воље за живот? ... Ко? ... Свако живинче!... Свако!... Свако !... и продужи да једе, осјећајући се некако спокојан послије ових ријечи