SRĐ

IZ USPOMENA

3

koračaja poda]e od masline pod umjetno napravlenim gbunom; na nemu su jasenove šipčice, namazane višćom, čekale nove žrtve. Jesensko jutarne sunee bacilo sjenu od jata pjevica na pojanicu, a oči Dum Jera i Marinka vijale ga poput jastrijeba sve dok ga je nestalo iza kulinih razvalina. Dum Jerine oci sretoše se tada s Marinkovim i popu se pričini, kao da čita u očima Marinkovim sprdnu, te će Dum Jere onako kroz zube: „Marš, beštijo!" i gurnu ga nogom, a Marinko skupi još jače dušu u se i poput dobra lovačkog pseteta čekaše Ne prođe minut, a dva faganela savinuv se nad po]anicom padoše na gbun. Skoči Marinko, a za nim Dum Jere, da slomi obje noge. Jednom se faganelu prilijepila paličica za krilo i on pade odmah sa gbuna na zem|u, a drugi se dignu vertikalno u vis, da odmah zatim s prilijep].enom šipkom na sunovrat pane. Marinko ih oba spremi u krletku a Dum Jere zadovojan pušaše cigaretu. Nedaleko na carskom drumu zaustavio se turista Nijemac i motreć taj prizor mislio na parkove u Gracu ....

П. Na placi sv. Domenika sjedio je oko podna tog istog dana Marinko s dugom krletkom na kolenima, pokrivenom krpetinom, a kroz nene se poderine vidjele tice. Oko nega iskupilo se desetak otrcanih mulaca 1 pijeć požudnim očima u krletku. Iza ćoška apoteke stupe pred Marinka dva mlada gospodina u isti čas, kad je on, mašiv se unutra krletke, bio izvadio jednu pjevicu, da je za šoldu dade jednom od tih mulaca. — »Koliko za nu?« — upitaće jedan od te dvojice kupaca. — »Pet šoldi!« — glasio je odgovor. — »Evo pet šoldi!« — i uze tičicu. Pjesnik držao je tičicu u ruci, a mlad ga filozof posmatrao. Na otvorenoj ruci pjesnikovoj kao smetena čučnula tičica, ne vjerujuć da joj se poklana sloboda; Marinko zinuo u n, zinuli mulci; s usnica mladog filozofa osmejak satira iščezao; 1 Mulac 7 ulicar, djecarac.

*