Srpkinje u službi otadžbini i narodu

Госпођа Анка Луковић, трећи носилац у Србији медаље Флоренц Најтигал, најстарија болничарка, енергична и врло вредна и предана послу и болесницима, одликовала се међу свима и у првим ратовима за ослобођење и у балканском и европском, тада већ од преко 75 година. Иако стара није изостајала у вршењу дужности од млађих, напротив предњачила им је, и њеном усталаштву многи рањеник и болесник има да захвали што је оздравио и можда је још и данас у животу. Она није била само у варошким болницама, већ је ишла за војском, пратила је од Саве до Солуна и радила под најнеповољнијим хигијенским и санитарним околностима. Прихватајући болеснике од колере разболи се и сама од те страшне болести, али оздрави и још изнурена остане у истој болници да негује колеричне болеснике, све док та епидемија није угушена. 1914 год. она ствара прихватну станицу. Под аустријским топовима прима рањенике, превија их и експедује у дивизијско завојиште у Ресник. Била је чланица Женског друштва, а доцније оснивач и главни радник у трећем великом и патриотском друштву „Кнегиња Љубица“. Њеним одликовањем медаљом Флоренц Најтигал поноси се и после њене смрти њено удружење, коме је била вођ и сарадник на једном веома тешком послу у још неослобођеној Србији. Српски црвени крст предложио је, а затим и предао јој то ретко одликовање на врло свечан начин у своме дому, хотећи тиме да покаже колико и сам цени ову неуморну и одважну своју сарадницу. Јеврејске жене у Краљевини Србији рођене и школоване у њој волеле су своју отаџбину и радиле за њу као и Српкиње. Осећале су и радиле српски. Организоване у једно велико „Еврејско женско друштво" оне су чим је рат почео, сва своја питања и потребе оставиле на страну и сву своју акцију посвећују отаџбини у опасности. 1912 год. стварају радионицу рубља, у њој раде саме чланице и запослен је велики број жена чији су мужеви на бојишту. Више хиљада комада разног рубља израђено је за кратко време и одмах све послато Црвеном Крсту. Оне одмах одлазе на рад у болнице и видимо их свуда на послу од кухиње до операционе сале. Друге опет обилазе болнице, и журе се да набаве што недостаје, као и да однесу понуде рањеницима. Велики број одликован је за ревносну службу крстом милосрђа као благајница поч. Јохана Леви, претседница поч. Бела Кадмон, члан управе Рика Б. Хајим. Међу њима се одваја Наталија Мунк, добровољац. Рођена и школована у Србији, научивши историју српског народа, иако друге вере, била је кћи тога народа и још 1885 ступа у добровољачки одред генерала Хорватовића иако је била већ мајка двоје деце, одлази у Ниш и ради у једној болници са великим пожртвовањем. Судбоносне 1912 године Наталија Мунк је међу првима на дужности. Она ради у колеричним и тифусним баракама у београдском граду, где се негујући те боле-