Srpska nezavisnost

— 420 —

ва по нешто пиме би могла доскочити свесним грађанима лозничким. Али тешко је ујдурмама доскочити правди. Иолнццја би боље учинила да се окане свепц те да свој иосао гледа, јер доста је већ било кињења и гоњења. Груба сила само изазива зле последице, она није никад у стању да покоси оне који су на правом путу н раде поште но. дВиделовци" треба већ једном да у виде, да се неда снлом владати у ово земљи. Они нису у стању народ скре нути с правог његовог пута. Које п вп деловцима а крив што и они не иду тим правсм путем, па се онда не би еукобљавали са народом. Но њнма то није у природи, онн то неће нпти могу, али то им се бар може отворено казати, да ће се онп пре скрхати, но што ће народ натерати. да скрене са свога правог пута. — Из Пирота, пишу нам о прекобројном помоћнику, како он }ош хоће да заваркује поједине невине и поштене људе. да мисле о њему. као да није преврнуо вером. Али и ови већ увиђају ко је он. Лија је долијала. Г>оја се више не прнма. Знају људи, шта се и како се у Београду углавило. и по коју се цену дошло опет до слуасбе. Па можда да је н дувар имао ушију, кад се оно тако рећи цсло „надлепггво" све сами верни -виделовци" частили у извесној механици. Ту су пале многе речи и здравнце. Браћа су се љубила и грлила, и задавала један другом тврде речи. II речи су се испуниле. Сада говоре дела јасно и гласно. Врдалама не помаже више. Чим и под каковим условима повраћају у службу г виделовци и ? то бар зна сваки, па шта онда говорити. Прекобројнн помоћник је отишао далско далеко у Ј-виделовце". Старе ујдурме внше се не примају , а није ни нужде. Сад је време да се познамо који смо и какови смо. Врбиви клиновн слабо могу вајдити ма коме. „Наверне вере сваког господара" на част „виделовцима". Нека они из њих рекрутују своју опалу н проиалу војску. Нека се они наивни у Пироту, које хоће ирекобројни номоћник да још обмањује, обрну ц лево и десно, па нека виде рад његов, па ће одмах увидети колико вреде његове речи у „четири ока а Маска је избледила, бадава је меће прекобројни поноћник.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ У нашем је листу било већ спомена какови су у опште Јевреји, а и какови су они што их гоне наша браћа Руси. Вест коју је наш лист донео. да су се триста породица руских Јевреја спремили да дођу у Србију да се настане. није без основа. Аустрија прима те изгнане по-

родице у своје границе, али она их немисли код себе задржати, но их је намсрна претурити код нас и у јадну Босну и Херцеговину. Покрет у нашем грађанству, кога је изазвала ова вест оправдан је подпуно. Ми знамо да „виделовци" неће никакове нрепреке стављати таковим гадним гостима, а особито кад их „пријатељица" Аустрија протсжира. Са оне стране дакле одакле би требало да се стане на пут тим онасним гостима, није се надати помоћи. Грађанство је морало тражити само у себи помоћи н образовати антисемитско друштво, које ће свим снлама норадити, да се што зараније спречи улазак тима скакавцима у нашу земљу. Рад наших грађана подиуно је патриотскн, њега не може нико осудити, који жели добра овој земљи. По томс морамо се дивпти полицији, што иде на то да угуши антисемитски нокрет код нас. Полпција би баш и сама требала да потпомогне грађанство у томе погледу. Али „виделовцима" канда иде у рачун да се тај покрет угуши, те да Јеврејп слободно дођу у Србију и да се ту размиле као гладне гусенице по народу, те да му на све стране испијају крв. I „Видело" је пре неки дан и донело неку изјаву јеврејске црквене општине, I у којој и наши „мирии и јевреји хоће да замажу очи свету, да невиди шта је у стварн. Тој изјави није толико цељ да I се правдају овд. јевреји. да они нису образовали „семитски одбор", коме је цељ да нове досељенике јеврејске подиомогне, но се она труди да докаже, да -,Талмуд" није тако опасан и грозан као што се он представља. Они веле, да је основа њихове вере Мојсијев закон, који је сличан у главноме са хришћанском науком. Ово је заиста смешно. Мојсијев закон се давно изгубио, њега је нестало | још у вавилонском ропству, а иосле иропасти Јерусалима изгубио се сасвим. А што се тиче „Талмуда- то је он заиста грознији. но што је и један релнгиозан закон. Имамо и ми п Талмуд и и знамо за његове зверске и свирепе одредбе према нејеврејима а особнто према Хришћанима. У књижици која је изишла противу Јевреја, тек је површио речено са неколико ципата о „Талмуду". Но ко прочита ту велику књижурину, тај ће је од ужаса и гњева морати бацити и ногама изгазити, јер ће се уверити како „избрани" народ мисли и држи о хришћаннма. „Талмуд- је извор поквареностн јеврејске, и они се никад не могу поправити. докле се држе „Талмуда-. Ни једна религија на свету не учи тако грозно као што то чини јеврејски „Талмуд~. И отуда и јесу Јевреји најпокваренији народ на евету, кога сваки мрзи и сваки га се ратосиља.

Наши „мирнн- јевреји у својој изјави смерали су највише на то, да докажу свету да им учење верско није тако опасно, теда се нсмамо бојати од нових гостију, њихове браће руских јевреја. Изјава јсврејеке црквене општине, баш тврди да постоји мсђу јеврејима „семитски одбор и коме је цељ позната. Чудно је што полиција томе не улази у траг, кад може да гони „антисемитску дружину". Но наши грађани не само овде у престолници, него и свуда по нашој земљи, треба да својски приону, да не жале ни труда ни средстава, те да затворе капије Србије, Јеврејима, тима светским крвопнјама. Опстанак и будућност, напредак и економни развитак наш, захтева од нас, да се латимо тога носла, јер кад гусспица нонадне полишћу, она се коти и множи, те за тили час обрсти дрво. Ње се тешко иосле курталисати. За времена треба предупредити опасност. Сваки интелигентији Србин треба да потпомогне ово иатриотско предузеће, које су грађани наше престолнице покренули, јер јевреји су таково зло да | их се сав свет ратосиља, они ће у нашој земљи, особито у садањим приликама толико зла да почине, да ми не можемо то I ни замислити. Чувајмо дакле каннје наше | земље од крајње покварених Јевреја, | који нам се спремају у госте.

ДНЕВ Н И К Страни. Наши се читаоци сећају грозне ТисаЕсларске аФере, која'је толику ларму и , узрујаност учинила у целој Еврони због несрећне девојчице, Естер Солимоши, маџарпце, за коју се пронео био глас да ј сј је еврсјски шактерн у синагози за; клали. Тај догађај узбунио је мпоге крајеве у Угарској и изазвао је на више места нереде па и саме побуне против Евреја. Историја тог догађаја је ова: Једног дана нестала је Естер Солимоши, сирота девојчица од 15 година. Њу беше мати послала. да неке ситнице купи у бакалницу. али се девојчица више није кући вратила. Доцније се дознало, да су је неки видели последњи пут у близини еврејске синагоге. У први мах није ни мати девојке много разбирала за њу, јер је мислила да је ова отишла у родбину, и тек доцније пошто се почеше проносити разни тајанствени гласовн о судби њеној, прегла јс н матидараспитује на све стране о своме детету, но еве узалуд, јер од девојке не беше ни трага ни гласа. У то доба, кад је већ сумња почела да хвата корена да су Евреји умешани у ту ствар. причао је мали сннчић еврејског шактера својим дру-

говима у томе месту, да је гледао кров пукотине како су његов отац и још неколико Евреја на силу увукли несретну ; девојчицу у синагогу и ту је странац Еврејин , кога је дете нрви пут видело ножем заклао јадну Естер Солимоши. а њену крв су сви остали пили. Та прича детиња брзо се рашчује. Свет се усколеба и опасност поче све више растети, да ће се узаврсло хришћанско становништво латити ванредних мера против Евреја. То је принудило државну власт, да ову ствар узме у своје руке. Суд отпочне истрагу и носле кратког иснитивања ухапси Тиса-Есларског шактера и I још неке Евреје из тог места, а у исто време нареди да се сирота Естер Солимопш жива или мртва пронађе. Док је истражни судија врпгио своју дужност, прочујс се једног дана да су неки Власи, који су вукли снлахове, извукли из воде ' једну удављену девојку, и да је та девојка главом Естер Солимопш. Назахтев истражног судије донесе се мртво тело удављене девојке у Тиса-Еслар . и нрегледа се у присуству комиеије. За бољи доказ позове се и мати девојкина и још неки из тог места који су девојку познавали. да изречу своје мњење. На де« војци је била сукња и марама коју је несретна Естер Солимоши носила и по ј томе се у први мах држало да је то она еама. Но мати и остали познаници иајавише одсудно, да то није Естер Солимоши. шта више и сами лекари потврдише да је то лешина много старије девојке, која је већ једаред рохила и која је доцније бачена у воду. погато је већ била умрла. Услед тога похватају се и ухапсе они власи са сплахова, и тада се тек дозна да су неки Евреји за скупе паре наговорили лађаре да ту лешину привежу за снлахове и да јаве власти као да су је извадили из воде. Последица тога беше, да су многи угледни Евреји, међу њима и неки рабини ухапшени, а даљом истрагом се доказало, да .је мртво тело те девојие украдено из једне веће болнице. и подметуто у намери да се истражни судија омете. Кривица беше у пола доказана. Истрага се енергично продужи: у току њеном ухапшенн су многи Евреји, који су били уплетени утугрозну ствар. Сад је та предходна нстрага довршена, те је судским решењем наређен претрее и оптужени су ови кривци за учињен злочин : „ Соломун Шварц, Леоаолд Браун и Аврам Буксбаум, све Евреји , окривљују се на основу јасних, детајљнраних и позитивних. довољно мотивираних и самим Фактима потврђених исказа сведока . да су 1 анрила о. г. у синагози еврејској. где су као шактерски кандидати" полагали испит у вршењу верозаконских обреда . домамили и занлали Естер СолиМОШИ. Оптуженици : Јосиф Шарф и ње-

чно га!>ење. И тако кад седоше за сто, песник онази облаке на челу свог идола, он читаше на њему издајство госнођице Дерувилове, зато науми да ће потребно бити, да сам себе предложн као мужа чим буде могао говорити са Модестом. Чувши некоје накнселе, ако и учтиве речи, измењане међу Каналисом и обема племеннтим госпођицама, Гобенхајм гурну лактом свога суседа Бичу и показа му песника и великога коњушара. — Они ће један другога да упропасте! пришапну му. — Каналис је толико велеуман, да ће сам себе упропастити, одговори кепец. За обедом, који је био ванредно великоленан н дивно служен, херцег задобн много над Каналисом. Модестаје дан пре добила своје јахаће хаљине , на је говорила како ће изјахати шетње ради у околину. Како се разговор окренуо на лов, она изрази жељу, да би да види лов на коњима. јер у таквој забави још није била. Одмах предложи херцег госпођици Мињоновој такав лов у једној крунској шуми удаљеној од Хавра на неколико миља. Благодарећи њиховим одношајима са кнезом Кадињаном, који је био велик ловац, он нађе начина да изнесе Модести пред очи краљевску забаву, да је омами иоказујући јој дворски чаробни свет и да нобуди у њој жељу,

да тамо доспе средством удадбе. Капалис ухвати, како херцег и обе госпођице Дерувилове намнгиваху једно на друго, као да не кажу: Наша је наследница ! Зато песник, ограничен на свој лични сјај, похита да добије доказ наклоности. Скоро поплашена, што се с Ерувилима уиустила дубље но што је смерала, Модеста, шетајући се после обеда у парку удеси да са Мелкијором пође пред осталим друштвом. Са појимљивим љубопитством девојачким она наговести клевете, што их је Јелена казивала, а кад Каналис повикну, она га замоли да храни тајну, што он и обећа. — Ово пецкање језиком, рече, дозвољено је оружје у великом свету; ваше поштење пренеразило се због тога, а ја се само смејем, шта више, то мн је баш мило. Ове госпођице мора 'да држе да су интереси његовога господства врло у опасности, кад су томе прибегнуле. Па одмах употребивпга згоду, коју саопштење таквога рода пружа, Каналис употреби ради свога правдања толику живу шалу, страст са толико духа изражењу, захваљујући он Модестл на поверљивости у којој се он ножури да види и мало љубавн, да она внде, да се и са песником такође јаче упустила, као и са великим коњушарем. Осећајући потребу да буде смео, Каналис се на чи-

сто изјасни. Он се заклињаше Модести клетвама, у којима његова појезпја светлијаше као луна, коју је оштроумно прнзивао, у којима се сјао опис лепоте ове дивне плавојке, која се неоиисано обукла за ову иородичну свечаност. Ова усхићеност по команди, у коју би нотегнуто вече, зелено лишће, небо и земља ј и цела природа, занесе овог грабљивога љубавника преко свака разлога; јер он говораше о свом некористољубљу и знађаше милином свога стила подмладити онај славни темат : Пегнаест стотина франана и моја Софија ! од Дидерота, или једна колебица и твоје срце , као што чине сви љубавници, који добро знају имање свог оца. — Господине, рече Модеста, пошто је уживајући сркала мелодију овога концерта тако славно изведенога _на познат темат"; слобода, коју су ми родитељн дали, допустила ми је да вас чујем: али ви се морате на њих обратити. — Е добро! викну Каналис ; кажите ми, ако добијем њихову реч, хоћете ли ви њих и слушати ? — Ја знам у нанред, одговори она, да мој отац има неке своје мисли, које би могле бити нротивне нраведном ноносу старе куће као што је ваша, јер он жели, да његови унуци имају његову титулу.

— Ех! драга Модеста, какве жртве не бих ја поднео, само да бих свој живот поверио таквом анђелу хранитељу, као ви што сте. — Ви ћете ми дозволити, да у једном тренутку не решавам судбину целога мога жнвота, рече она приставши уз госпођице Дерувилове. У тај пар ове две племените девојке ласкаше сујети малога Латурнела, како , би га увукле на своју страну. Госпођица Дерувилова, којој за разлику од њене I синовице Јелене треба искључно давати породнчно нме, даваше бележнику разумети, да звање председника суда у Хавру, којим би Карло Десети расположио у њихову корист, било би место једно према његовом правничком дару и његовом поштењу. Бича, који се шетао са Лабријером и ужасавао се од напредовања смелога Мелкијора, нађе начина да се неколико минута разговара доле код уласка са Модестом, баш кад су улазили у кућу да се нредаду посличарењу неизбежнога виста. (Наставнће се)