Srpska nezavisnost

изЈжје своју зверску ћуд, те тако сирото девојче онако грозно страда. Тако ето вндедовци код нас раде, и ми као очевидци овог грозног призора износимо ово на јавност колико тек да читаоци виде, шта се све данас у земљи овој радн . а режемо тачно и ово у рабош. који водимо од свију недела »иделовачкнх. за своје време, јер по оиоме игго знамо, да су многи виделовци до данас починили многа недела. на их ни глава није заболела, сумњамо. да ће н ову потркушу виделовачку ма шта за "во зло дело постићи. Па сад нека опет друго нздање попојне помијаре .,Садагањости ц владин орган -Видело" бесомучно напада нас, в да смо ниским партајством заслепљени л>уди и да у сваком готово броју нашега гласила певамо химне бившој турској владавнни", — као што у своме, 119 броју од ове године рече. Не певамо ми господо виделовци никоме химне: то је био и остаје ваш стари удварачки. видинско-стамболски, кајмакамски посао, вас „султанских нишана, ивтикара, кавалера" и р леополдоваца и . Није нама стало: „да ли се ви бојите, хоће ли сасадржина наших дописа да нашкоди пгго год угледу садашње ваше владе, не, ваистину, него ми износимо на јавност ваша недела и као Срби и патриоте недамо да ви тиранишете и тлачите овај и онако измучени народ, па чак и децу и упропашћавате његов зној н углед. и, упоређујућп вашу радњу са бившом турском, тврдимо, да ви ни мало нисте бољи од Турака, ако их још у многим каишарским пословима, распикућству и реакцији и надмашили нисте. Сем вас „виделоваца 1- то данас у Србији свако већ види и зна, па чак и деца. Хоћете да потварате, да „непишу дописе из ново-ослобођених крајева староседиоци, него истерани чиновници и практиканти и одмилене гусенице да обрсте плод безазленог народа ц . Лаж јегосподо „виделовци" , не мојте онако по вашем адету, наоколо обилазити ствар, па дрпати истеране чиновнике, практиканте и осталу сиротињу, њима је доста што сте их ви вашим интригама и партизанством оставили без „круха и руха" и на голој равни. Није питање: ко пише? него је питање: шта се пише и стоји ли оно у истини што се пише? Ми износимо на јавност сваки дан ваша недела, а ви у место да чините шта треба, да се та недела извиђају, па кривци подвргну заслуженој казни, ви разбирате само, ко пише дописе и нападате л>уде, које мрзите, што нису у вашем мрачном колу, и не само то, него још ваше кал>аве потркуше накрпате и унапређујете, у место што би требало да их чистите из службе и шаљете у Пожаревац и Кладово у школу.

Али нека, нека: види народ све и зна све,- таласи гњева његова већ се у велико крећу, и тешко вама, кад се они по законима зсмаљским склопе над главама вашим. Сарајево 10. Септ. 1882. г. На брзу руку јавл>ам вам, да сада има швапске војске у Босни и Херцеговини сто н пет хиљада. На брод сваки дан прелази у Босну војска, муниција, топови. Упитаћете зашто ? Зато, што у Босни и Херцеговини на све стране пуца пушка. У самоме Сарајеву има 30.000 војника. Усташке пушке бију даље од аустријских на 200 корака. Швабе пуцају у шуму и у крш, а усташи бију у месо. Ухвате швапске војнике, па и они бију своју браћу. Швабе су с топовима срушиле Фочу. Швабе маме усташе у планини Ковачи, па кад су хтеле прећи у Турску да гону усташе — Турци нису дали. Србии оде у варош да нешто прода, екзекуција дође кући и пита: где је? Њему право кажу. Шваба каже : лаже, отишао у ешкију, па му уиали кућу. Човек нема куд да се врати, на иде у шуму. За порез и дације све је људима продато. Нема чиме да живи, па пушку на раме и удри швабу. Скупоћа страшна. Једна ока проје сто пара; једна ока ракије — 20 гроша; једна ока масти — 20 гроша. Нема се са чиме живити. Келнери и бербери загребачки — овде су чиновници са дуплом платом. Болнице су пуне болесних војника и умиру као мухе. Свуда је преки суд и гину невини Срби. Нађе ли шваба у постељи обучена човека — одмах га стреља. Усташи су издали овакав закон : чивутина уби, швабу уби, Србина и Турчина опљачкај. Нема мира, ннти га може бити док шваба не оде из наше земље. У Херцеговини нема места где нема усташа. Швабе страхотно мрзе на Црну Гору а тако исто мрзе и на Србију, па су се умуасерили.

ВЕСТИ ИЗ НДРОДД Из Среза Гружанског, у округу крагујевачком јављају нам , како су тамо искрсли неки сумњиви и подозриви људи. Но о њима не води власт рачуна. Власти знају само да на поједине лажне доставе покварених људи. окривљују и гањају невине људе , а о сумњивим личностима не води нико бригу. У Гружинајвише сеје деморализацију међу народом неки писар Димитрије Петровић, прозван „колар ц . Он се особи-

само из сопственог угађања — задовољства и то кад сам расположен; а он на против мајмунише и кревељи се само за то, да би обмануо друге , бацајући ;;м прашину у очи; очистио њихове џепове, а за тим изневерио их и издајнички убио па за неколико пара продао, или што но реч „у кашичици воде удавио и . Пхи! како је гадно, како је стидно, честити пустињаче звати се човеком. Хајде с нама у шуму, па ћеш нас истински заволети тек онда, кад се будеш уверио, да међу нами нема ни злобе, ни зависти, ни пакости, ни лажи, ни лукавства, ни преваре, ни презрења, ни ничега од чега се треба гнушати. Не вади човека из јаме, остави га, и још једанпута ти кажем, иначе, кајаћеш се. ц — Мајмун мисли и суди врло правилно, настави змија. Много је боље имати посла с мгјмунима и змијама, него ли са твојим ближњима, честити пустињаче. Змија уједа само кад се брани, ибезузрока не напада ; а човек! ? 0 ! у природи нема такве змијурине, таквога гада, у коме би бкло тако пакосно срце и тако отровне жаоке, као пгго је човечије срце и његов језик, који да би се удобрио другима и задовољио својс славољубље и кад се смеје зло мисли, и кад љубн уједа; привлачи тек себи и нријатељски грли, а у срцу те смртно мрзи.

Злоба, то је његов елеменат, лукавство — занат, нагон неопходна потреба његове гадне природе. Ја те саветујем. да оставиш човека где је, ако ниси рад да ускоро испиташ на себи његове нечовечности и неблагодарности. — Најбоље ће бити да ти нас послушаш честити пустињаче, загрми тигар својим громким гласом, немој бити магарац, познајемо ми боље људе него ти. Та тигрови су анђели према твојим ближњима, и ако их ви називљете најужаснијим створовима прпроде. Ми т. ј. тигрови по некад и ако удавимо кога, веруј ми да то чинимо само с тога да глад утолимо, а кад смо сити ми смо мирни и никога не вређамо, нити нападамо докле нас други не напада. А човек ? . .. човек је грозна убица, лупеж, крвопија, једе и рани се само зато, да има јачу снагу друге датамани. Убијство он сматра за шалу или забаву, средством кога долази до части и славе, богатства и рас • коши; јарост и жестину сматра за добродетељ и назива је храброшћу, а дуг благодарности назива насиљем своје слободне воље. Он се прави глув према свачему, према животињама, према сопственом роду своме па и нрема самој природи. . . . Остави се ћоравих послова, честити пустињаче, немој угађати најгрозпијем створу овога света — човеку

то одликује са кињењем невиних људи, потварајући на њих оно, што нису ни помишљали. Па као год што кињи поштене и невине, тако заклања и брани оне који су покварени и на свако зло готови. Ако му ови последњи што лажно доставе противу појединих људи, он одмах саслушава обеђене, и гледа да им створи кривицу. Да би писар Димитрије себи већу важност прибавио, непрестано се размеће и хвали како добро стоји код „виделовачке и владе, како се његова свака реч и достава прима и како ће скорим постати капетан. Тако пре кад је полазио на одсуство свуда је раструбио, да се неће ;шше враћати као писар, но као срески начелник. И окружни начелник у Крагујевцу, радо слуша које какве лажне достављаче, који иду својим подметањем на то, да поједине ноштене људе увале у зло. Чнм му који од таких достављача што рекне, он одмах наређује капетанима, да људе узимају на одговор и ако су они прави здрави. Из Неготине јављају нам, како су пре неки дан отишли за Београд Стеван Величковић члан конзисторије неготинске и Милисав Милојковић, секретар исте конзисторије, да добију награду за своје „подвиге" у »виделовачкој" партији. А I п подвиге њихове увенчали су они, што су на двоји коли, са још неколико „виделоваца- ишли у Радујевац у причек министру Новаковнћу. Наравно да Новаковић видевши своје верне у „огромној" свити, неће их оставити без награде. Први ће, вели се, постаги протом у Заичару, а други ће бити / постављен на његово место, за члана у неготинској конзисторији. Тако „виделовци ц награђују своје верне. ДОМАЋЕ ВЕСТИ На Крстов-дан 14 ов. м. као на дан сМрти блаженопочившег кнеза Милоша држан је у Саборној београдској цркви парастос. На парастџсу је присуствовало Њено Величанство, Краљица, чиновништво свпју редова и леп број грађанства. На служби божијој којаје пред! ходила парастосу, говорио је лепу беседу г. Фирмилијап, синђел и про®есор богословије. — У прошли понедељак потпнсала је влада са заступницима англо-аустријске банке уговор о монополу соли. Уговор ће овај трајати аетнаест годипа. — У прошлу недељу држан је скуп акционара -прве српске ниварске дружине". 0 овоме скупу донећемо опширнији извегатај , док добавимо све појединости. нека га прождеру црви, а то ће бити много корисннје и боље и за тебе и за нас. — Лх! . . . зато вн говорите тако, рече сустињак махнув руком. јер ннсте читали старе ФилосоФе, Платона, БјуФа, Канта и многе друге, који су јасно доказали, да је човек најблагороднији и најсавргаенији производ неба и земље, бијће полу-небеско и полу-земно, које ако и уједа, трује или убија, то чини ио сили рађајућег се у њему појма о пространству, времену, отрову, убијству и т. д. А све то односи се на философију о којој ви немате ни појма ; а из свега тога догало се на појам о узроцима узрока, о бесмрћу дугае и о великом определењу човековом на земљи. Ви би морали другаче судити о тим стварима кад би знали гата је књига и разних списа написао човек о Филантропији т. ј. о љубави к човегатву и о љубави према самоме себи. Треба све то прочитати, да би сазнали колико има људи који су достојни назвања „добрих људи". — Кад н. пр. нски нреступник нли злочинац из очајања рани или пробурази себе ножем или нерорезом (који и аначе био осуђен на смрт), одмах му — из хуманнтарпости — притичемо у помоћ, видамо му ране, стављамо на расположење све могуће угодности, храбрнмо га н теганмо, и старамо се о његовом оздрављењу; а кад подпуно оз-

— Са поуздане стране дознајемо, да је за цело на збору кога је Мика Антоногић сазвао био у палилулску школу, било свађе и убоја, што све руши углед и светињу школску. Дакле не важи оно увијање и забашуривање ствари у „Бсог. Новинама". Видећемо шта ће надлежни чинити у томе погледу. — Општински београдски суд, објавио је да ће бербе виноградске и кукуруза почети 14 ов. м. и трајаће до 26 ист. мес.

,.Пестер Лојд" бр. 210 има ову депешу: „Беч, "/25 септембра. „Полит. Коресп. јављају из Београда: Аустријсна Лендербанна у друштву са Сотр1оЈг 11' Езсотр1е у Паризу добила је нонцесију да оснује нредитни завод под фирмом ..Српсна Нреоитна Банна у Београду — ДНЕВНИК Страни. 12. о. м. десила се грозна несрећа на АлФелдској жвлезници. Кад је бечки влак прелазио дрвен желез нички мост на Драви близу Осека. сруши се напрасномост те повуче за собом већи део вагона у Драву. Цео железнички влак састојао се из 15 вагона. и то 6 за путнике, једна поштанска кола, два за робу и 6 теретних. У последњима беху смештени ислужени војници, хусари, који се из Босне враћаху својим кућама. Кад се мост срушио, стропоштала се прво локомотива и кола са угљеном. За њима падоше у провалију теретни вагони са Хусарима. На срећу за остале путнике одкаче се путнички вагони од последњих теретних кола и тако први осташе на мосту као укопанн, те се предупреди још већа несрећа која је могла наступити да се случајно нису ти позадни вагони одкачили. У првом теретном вагону који је пао у Драву беху 27 Хусара: друти вагон са 30 хусара стропогата се грозном ломњавом за први, падне на њега и свог га разбије. То бегае срећа за оне прве Хусаре, јер се сви спасоше, испливавгаи из воде. Од другог вагона са 30 Хусара избавигае се само петорица, остали се подавигае. У трећем вагону беху 17 Хусара, онн се сви осим једног спасоше. Но од спасених слабо је ко остао читав. Преко седамнаест су тешко п опасно осакаћени. драви, а ми му само скинемо главу с рамена по узакоњеној Форми. . . Е на ка| жите ми сада, има ли ко год боље срце 1 од човека ?! Сад пак у Паризу и Лондону, па и ио удаљеним варогаима рађа се питање: треба ли преступнике казнити смрћу? И сва Филантропска друштва мњења су: да човеку није дозвољено право лишити живота другога човека. Но ти исти Филантропи стављају у дужност свима људима : да су дужни бранити своју народност противу нападача па ма их пало 10.000 и више у рату ради одбране свога народа, што се сматра за најдостојније дело. Ја потајно усвајам мишљење ових филантропа, и непрестано сам дужан избавити овог човека. Видићете, и ја ћу нанисати подужи чланак у калкутским новинама о мојој благородној жртви за срећу човештва, и нре него што га дам у гатампу, прегатампаћу га: нсправићу слог додавгап јога неке мисли о великом значају разума човекова. При речи „разум и , зверад се насмеја громким гласом тако грозно, да је се пустињак збунио. и стао као укопан. (Наставиће се).